写书法弹古琴 全善学校开放周传统文化素元多
| ?урка | |
|---|---|
| |
| Див?а ?урка (Meleagris gallopavo) | |
| Научна класификаци?а | |
| Царство: | Животи?е (Animalia)
|
| Тип: | Хордати (Chordata)
|
| Подтип: | Кичме?аци (Vertebrata)
|
| Класа: | Птице (Aves)
|
| Ред: | Коке (Galliformes)
|
| Породица: | Фазани (Phasianidae) Gray, 1840
|
| Потпородица: | ?урке (Meleagridinae)
|
| Род: | Meleagris Linnaeus, 1758
|
| Врсте | |
?урка (лат. Meleagris) ?е род великих птица из реда кока (Galliformes). Посто?е 2 див?е врсте, ?една ?е из Северне Америке и то ?е див?а ?урка (Meleagris gallopavo), а друга ?е из Сред?е Америке, односно полуострва ?укатан и то ?е ?укатанска ?урка (Meleagris ocellata). Дома?а ?урка ?е настала припитом?ава?ем див?е ?урке из Северне Америке.
На?рани?е ?урке еволуирале су у Северно? Америци пре више од 20 милиона година и деле недавног за?едничког претка са тетри?ебима, фазанима и другом живином. Врста див?а ?урка ?е предак дома?е ?урке, ко?а ?е припитом?ена пре отприлике 2.000 година.
Таксономи?а
[уреди | уреди извор]Род Meleagris ?е увео 1758. шведски природ?ак Карл Лине у десетом изда?у сво?е Systema Naturae.[1] Име рода потиче од старогрчког μελεαγρι?, meleagris што значи ?заморац“.[2] Типска врста ?е див?а ?урка (Meleagris gallopavo).[3]
?урке су сврстане у породицу Phasianidae (фазани, ?аребице, франколини, птице ?унгле, тетребови и ?ихови сродници) у таксономском реду Galliformes.[4] Род Meleagris ?е ?едини посто?е?и род у племену Meleagridini, рани?е познат као породица Meleagrididae или потфамили?а Meleagridinae, али сада подпородица Phasianinae.[5][6][7]
Посто?е?е врсте
[уреди | уреди извор]Род садржи две врсте.[8]
| Слика | Научно име | Уобича?ено име | Дистрибуци?а |
|---|---|---|---|
 |
Meleagris gallopavo | див?а ?урка и дома?а ?урка | Шуме Северне Америке, од Мексика (где су први пут припитом?ене у Мезоамерици)[9] широм сред?ег запада и истока С?еди?ених Држава и до ?угоисточне Канаде |
 |
Meleagris ocellata | ?укатанска ?урка | Шуме полуострва ?укатан, Мексико[10] |
Фосилне врсте
[уреди | уреди извор]- Meleagris californica калифорни?ска ?урка – ?ужна Калифорни?а (Касни Плеистоцен прона?ен у северозападном делу САД) - бивши Parapavo/Pavo
- Meleagris crassipes ?угозападна ?урка - Нови Мексико[11] (Касни Плеистоцен прона?ен у северозападном делу Северне Америке)
Опис
[уреди | уреди извор]
?урке су препознат?иве по кожним израслинама ко?е висе преко к?уна. Женка ?е ма?а од муж?ака и бо?е су ?о? ма?е раскошне. Распон крила им ?е 1,5-1,8 m. У див?ини живе у отвореним шумама и по?има.
Дома?а ?урка ?е птица нелетачица, док див?е зна?у летети и по неколико метара у висину и неколико десетина метара у дужину. Млади после две неде?е од излегну?а доби?а?у ?аче пер?е и тада ве? могу летети кра?а расто?а?а.[12]
Истори?а
[уреди | уреди извор]_BHL41003948.jpg)
?урке су биле припитом?ене у древном Мексику због хране и због ?иховог културног и симболичког знача?а.[14] Класична нахуатлска реч за ?урку, вуех-коло-тл (guajolote), ?ош увек се користи у модерном Мексику поред општег израза pavo. Шпански хроничари, ук?учу?у?и Бернала Ди?аза дел Касти?а и оца Бернардина де Сахагуна, опису?у мноштво хране (сирово во?е и повр?е, као и припрем?ена ?ела) ко?а су се нудила на огромним пи?ацама (tianguis) у Тенохтитлану, напоми?у?и да су тамале направ?ене од ?урке, игуане, чоколаде, повр?а, во?а и ?ош много тога.
?урке су у Америци припитомили амерички Инди?анци пре доласка Европ?ана. У Европу су ?е пренели Шпанци. Данас посто?и неколико раса дома?е ?урке. У Европи се див?а ?урка по?авила 1880. године, када ?е неколико матичних ?ата насе?ено у просторе шумске управе Графенег у Аустри?и. Касни?е ?е то исто ура?ено у Ма?арско? и у ловиштима данаш?е Чешке и Словачке. Убрзо због, у то доба, веома разви?ене трговине изме?у Ма?арске и Срби?е, ?урке су се по?авиле и на просторима Срби?е где су нашле и добре природне услове за живот, сличне као и у месту свог порекла Северно? Америци.
?удски сукоби са див?им ?уркама
[уреди | уреди извор]Познато ?е да ?урке могу да буду агресивне према ?удима и ку?ним ?убимцима у стамбеним подруч?има.[15] Див?е ?урке има?у друштвену структуру и ред к?уца?а. ?урке могу реаговати на ?уде и животи?е као на друге ?урке. Оне могу покушати да доминира?у или нападну ?уде ко?е птице виде као подре?ене.[16]
Град Бруклин у Масачусетсу препоручу?е гра?анима да буду агресивни према ?урцима, да направе корак ка ?има и да не одуста?у. Званичници Бруклина су тако?е препоручили да ?правите буку (звецкате лонцима или другим предметима); отварате кишобран; вичете и машете рукама; прскате их баштенским цревом; дозво?авате свом псу на повоцу да ла?е на ?их; и насилно их одби?те метлом“.[17]
Фосилни запис
[уреди | уреди извор]Бро?не ?урке су описани из фосила. Meleagridinae су познате из раног миоцена (пре око 23 милиона година) па нада?е, са изумрлим родовима Rhegminornis (рани миоцен Бела, САД) и Proagriocharis (Кимбал касни миоцен/рани плиоцен из Ла?м Крика, САД). Прва ?е вероватно базална ?урка, друга савремена птица ко?а ни?е много слична познатим ?уркама; обе су биле много ма?е птице. Фосил ?урке ко?и се не може приписати роду, али ?е сличан ?еговим припадницима познат ?е из касног миоцена са локаци?е у Вестморландском округу у Вир?ини?и.[10] У савременом роду Meleagris описан ?е знача?ан бро? врста, пошто су фосили ?уретина робусни и прилично често прона?ени, и ?урке показу?у велике вари?аци?е ме?у ?единкама. Многе од ових наводних фосилизованих врста сада се сматра?у мла?им синонимима. ?една, добро документована калифорни?ска ?урка Meleagris californica,[18] недавно ?е изумрла тако да су ?е ловили рани досе?еници.[19] Претпостав?а се да ?е ?ена пропаст била последица комбинованих притисака ?удског лова и климатских промена на кра?у послед?ег глаци?алног периода.[20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на ?езику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 156. Архивирано из оригинала 23. 8. 2021. г. Приступ?ено 24. 8. 2021.
- ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 248. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-List of Birds of the World. 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 139. Архивирано из оригинала 24. 8. 2021. г. Приступ?ено 24. 8. 2021.
- ^ Crowe, Timothy M.; Bloomer, Paulette; Randi, Ettore; Lucchini, Vittorio; Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L. & Groth, Jeffrey G. (2006a): "Supra-generic cladistics of landfowl (Order Galliformes)". Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 358–361. PDF fulltext Архивирано 23 ?ун 2010 на са?ту Wayback Machine
- ^ Kimball, Rebecca T.; Hosner, Peter A.; Braun, Edward L. (2025-08-06). ?A phylogenomic supermatrix of Galliformes (Landfowl) reveals biased branch lengths”. Molecular Phylogenetics and Evolution (на ?езику: енглески). 158: 107091. ISSN 1055-7903. S2CID 231963063. doi:10.1016/j.ympev.2021.107091. Архивирано из оригинала 14. 7. 2021. г. Приступ?ено 1. 8. 2021.
- ^ ?Galliformes”. bird-phylogeny (на ?езику: немачки). Архивирано из оригинала 30. 6. 2021. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?Taxonomic Updates – IOC World Bird List” (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 7. 2021. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (?ул 2021). ?Pheasants, partridges, francolins”. IOC World Bird List Version 11.2. International Ornithologists' Union. Архивирано из оригинала 5. 10. 2021. г. Приступ?ено 23. 8. 2021.
- ^ ?Earliest use of Mexican turkeys by ancient Maya”. ScienceDaily (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 9. 2017. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ а б Farner, Donald Stanley; King, James R. (1971). Avian biology. Boston: Academic Press. ISBN 978-0-12-249408-6.
- ^ Tyrberg, T. (2008). The Late Pleistocene continental avian extinction—An evaluation of the fossil evidence. Oryctos, 7, 249-269.
- ^ Animal Facts: Turkeys, Приступ?ено 28. 3. 2013.
- ^ Tozzer, Alfred M.; Allen, Glover M. Animal figures in the Maya codices. Biodiversity Heritage Library. Архивирано из оригинала 25. 11. 2021. г. Приступ?ено 25. 11. 2021.
- ^ Nield, David. ?Study Shows That Humans Domesticated Turkeys For Worshipping, Not Eating”. sciencealert.com. Архивирано из оригинала 22. 4. 2021. г. Приступ?ено 21. 1. 2018.
- ^ Annear, Steve (2025-08-06). ?MassWildlife warns of turkey encounters”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 16. 4. 2019. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?Preventing Conflicts with Wild Turkeys”. Commonwealth of Massachusetts. Архивирано из оригинала 5. 9. 2017. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Sweeney, Emily (2025-08-06). ?Don't let aggressive turkeys bully you, Brookline advises residents”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Formerly Parapavo californica and initially described as Pavo californica or "California peacock"
- ^ Broughton, Jack (1999). Resource depression and intensification during the late Holocene, San Francisco Bay: evidence from the Emeryville Shellmound vertebrate fauna
. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-09828-2.; lay summary Архивирано 24 октобар 2017 на са?ту Wayback Machine
- ^ Bochenski, Z. M., and K. E. Campbell, Jr. (2006). The extinct California Turkey, Meleagris californica, from Rancho La Brea: Comparative osteology and systematics Архивирано 12 април 2019 на са?ту Wayback Machine. Contributions in Science, Natural History Museum of Los Angeles County, Number 509.
Литература
[уреди | уреди извор]- Madge and McGowan, Pheasants, Partridges and Grouse. ISBN 978-0-7136-3966-7.
- "National Geographic" Field Guide to the Birds of North America. ISBN 978-0-7922-6877-2.
- Porter, W. F.. Family Meleagrididae (Turkeys). pp. 364–375 in; del Hoyo, J., Elliott, A. & Sargatal, J. eds. Handbook of the Birds of the World, Vol. 2. New World Vultures to Guineafowl. Lynx Edicions, Barcelona. 1994. ISBN 978-84-87334-15-3.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- ?урке на enature.com
- ?урке на видеу
- Речник
- Meleagris на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
