黄晓明一家三口机场快闪 猜猜小王子在干吗？

Оскар
97. додела Оскара
Оскар
Доде?у?е се за	достигну?а у америчко? и ме?ународно? филмско? индустри?и
Зем?а	С?еди?ене Америчке Државе
Представ?а	Академи?а филмских уметности и наука
Прво доде?ива?е	1929. (1929)
Веб-са?т	abc.com/shows/oscars

百度 人类在提出超越的课题时，无论东、西圣人，基本上都假定有一个超越的理性，在东方谓之“道”，在西方谓之“圣”。

Оскар ?е награда за уметнички и технички рад у филмско? индустри?и. Многи ?е сматра?у на?престижни?ом и на?знача?ни?ом наградом у индустри?и филмске уметности и забаве широм света. Награде ко?е сваке године доде?у?е Академи?а филмских уметности и наука, ме?ународно су призна?е за достигну?а у кинематографи?и, према оцени чланова Академи?е са правом гласа.

Истори?а и правила

За Оскара гласа?у сви чланови академи?е. Гласа?е ни?е обавезно, па ве?ина ?уди гласа само у сво?им категори?ама. Тако ?е за осва?а?е Оскара у по?единим категори?ама дово?но тек неколико стотина гласова.

Како ?е награда добила име Оскар има више верзи?а. Према ?едно?, име ?е смислила библиотекарка Академи?е Маргарет Херик. Она ?е видела наградну статуу и рекла: Изгледа баш као мо? у?ак Оскар!. Код прве доделе, 16. ма?а 1929, ни?е било неизвесности ?ер су се победници знали три месеца унапред. У првим годинама у такмиче?е су улазили филмови ко?и су се приказивали у послед?их 12 месеци од 1. ?ула до 30. ?уна.

Од 1934. у такмиче?е улазе филмови ко?и су приказани у биоскопима у протеклих 12 месеци календарске године. У години 1932/1933. у категори?у су улазили филмови приказани у биоскопима у послед?их 17 месеци. Данас, да би филм могао у?и у конкуренци?у мора се приказивати одре?ено време у неколико биоскопа у Лос Ан?елесу. Оскар се доде?у?е за филмове из протекле године, нпр. добитник Оскара 2000. ?е за филм из 1999. године.

Прве две године Оскар су доде?ивали само на?утица?ни?и чланови Академи?е. Године 1929. и 1930. доде?у?у га сви чланови Академи?е. Године 1937, ?е гласало око 15.000 запослених у филмско? индустри?и, али су номинаци?е об?авили чланови академи?е. Од 1957. године Академи?а одлучу?е о номинаци?ама и о наградама. Од 1957. до данас начин доделе се ни?е пуно променио: чланови академи?е, сваки у сво?о? категори?и, одлучу?у та?ним гласа?ем о 5 номинованих за Оскара, а затим бира?у изме?у номинованих и победника. Сва гласа?а су та?на. Обично се номинаци?е об?ав?у?у око месец дана пре об?аве добитника. Године 2004, номинаци?е су се об?авиле кра?ем ?ануара, а додела ?е била кра?ем фебруара. У раним доделама Оскара у по?единим категори?ама ?е знало бити и више од 5 номинованих за награду. Са годинама бро? филмских категори?а за награду Оскар се пове?авао.

Првих неколико година додела Оскара ни?е привлачила пуно паж?е. Први директан телевизи?ски пренос доделе Оскара био ?е 1953. године, а први у бо?и 1966. године.

Правила у додели Оскара ме?а?у се готово сваке године. Промене правила у послед?их неколико година ук?учу?у:

• Од 2002. године доде?у?е се и Оскар за на?бо?и дугометражни анимирани филм
• Од 2001. године филм се не сме приказати на интернету пре него што се прикаже у биоскопу, иначе не може у?и у такмиче?е за Оскара
• Од 2000. године у номинаци?у за на?бо?и филм евентуалног Оскара могу осво?ити на?више три продуцента за ?едан филм. Године 1998, за филм За?уб?ени Шекспир награду ?е примило 5 продуцената.

Додела Оскара

Награда Америчке филмске академи?е (често позната под именом Оскар) ?е призна?е ко?е доде?у?е Америчка Академи?а филмских уметности и наука (енгл. Academy of Motion Picture Arts and Sciences), у част признава?а квалитета професионалаца у филмско? индустри?и, ук?учу?у?и редите?е , глумце и писце. Свечана церемони?а на ко?о? се награде представ?а?у, ?една ?е од на?угледни?их церемони?а доделе награда у свету. У?едно ?е и на?стари?а свечаност доделе награда у меди?има, и многе друге церемони?е доделе награда као што су Греми награде (за музику), Златни глобус (за све облике визуелних меди?а), Тони награде (за позориште) и Еми награде (за телевизи?у), често су по узору на Академи?у. Академи?у филмских уметности и наука основао ?е шеф студи?а Метро-Голдвин-Ма?ер (Metro-Goldwyn-Mayer), Луис Б. Ма?ер.

Прва церемони?а доделе награда Америчке филмске академи?е одржана ?е 16. ма?а 1929. у Хотелу Рузвелт у Холивуду у част изванредних филмских достигну?а у сезони филма у периоду од 1927. - 1928. Дома?ини доделе били су глумац Даглас Фербенкс и редите? Вили?ам де Мил. 82. Додела награда у част на?бо?их на филму за 2009. одржана ?е у неде?у 7. марта 2010. у Кодак театру, а дома?ини церемони?е били су Стив Мартин и Алек Болдвин.

Истори?ат

Прве награде биле су представ?ене 16. ма?а 1929. на приватном бранчу у Хотелу Рузвелт у Холивуду, публици од само 26 ?уди. Победници су били на?ав?ени 3 месеца рани?е пре званичне победе. Ме?утим то ?е било проме?ено у друго? церемони?и доделе Оскара 1930. Од тада и током прве децени?е, резултати са давани у новине за об?ав?ива?е у 23 часа, вече пред доделу. Ова? метод кориш?ен ?е све док Лос Ан?елес Та?мс ни?е об?авио имена победника пре почетка церемони?е; као резултат, Академи?а од 1941. користи запеча?ене коверте како би открила имена победника. Од 2002. додела Оскара емиту?е се из Кодак театра.

Прва награда за На?бо?ег глумца доде?ена ?е Емилу ?анингсу (погрешно ?енингс), за ?егову улогу у филмовима Послед?а заповест (The Last Command) и Пут свега живог (The Way of All Flesh). Морао ?е да се врати у Европу пре церемони?е, па се Академи?а сложила да му награду уручи рани?е. Ово га чини првим добитником Оскара у истори?и. Од четврте церемони?е систем ?е проме?ен, па су уметници награ?ивани у посебним категори?ама за само ?едан филм.

До 82. доделе Оскара одржане 2010. укупно ?е доде?ено 2789 Оскара, а укупно 302 глумца ?е добило Оскара. На 29. церемони?и, одржано? 27. марта 1957. уведена ?е категори?а за На?бо?и филм на страном ?езику. До тада, филмови на страном ?езику били су награ?ивани наградом за Специ?ално достигну?е.

Диза?н

Позла?ена статуета направ?ена од британи?ума на црно? метално? основи, дугачка 13.5 инча (34 cm) и тешка 3.85 kg приказу?е витеза направ?еног у Арт деко стилу, како држи крсташки мач сто?е?и на ролни филма.

МГМ-ов уметнички директор Седрик Гибонс, ?едан од првих чланова Академи?е, надгледао ?е диза?нира?е статуете. Буду?и да му ?е био потребан модел за статуету, ?егова тадаш?а жена Долорес дел Рио, упознала га ?е са мексичким редите?ем и глумцем Емилиом Ел Индио Фернандезом. У почетку нево?ан, Фернандез ?е на кра?у пристао да позира наг да би створио оно што данас називамо Оскаром. Након тога ?е скулптор ?ор? Стенли изва?ао Гибонсов диза?н у глини а Сачин Смит ?е статуету направио од 92.5% кала?а и 7.5% бакра, а затим ?е позлатио.

Као подршку америчким напорима у Другом светском рату, статуе су прав?ене од гипса, и након рата заме?иване за златне.

Име

Корен назива Оскар се оспорава. У ?едно? биографи?и Бети Де?вис тврди се да ?е она дала та? назив по свом првом мужу, во?и бенда Хармону Оскару Нелсону. Jош ?една тврд?а о ?еговом пореклу ?е да ?е извршни секретар Академи?е, Маргарет Херик, када ?е први пут видела статуету рекла да ?е подсе?а на ?еног ?У?ка Оскара“. Трофе? ?е 1939. званично назван Оскар од стране Академи?е филмских наука и уметности. ?ош ?една легенда бележи да ?е Еленор Лилберг, извршни секретар Луиса Б. Ма?ера, видела прву статуy и узвикнула: ?То изгледа као Кра? Оскар!" На кра?у дана питала ?е, ?Шта ?емо радити са Оскаром, ставити га у трезор?", и тако ?е име остало.

Власништво Оскар статуета

Од 1950, статуете су биле законски зашти?ене условом да ни?едан добитник, као ни ?егови потомци, не сме да прода статуету, уколико ?е прво не понуди Академи?и за ?едан амерички долар. Ако добитник одби?е ово, Академи?а задржава статуету. Награде ко?е нису биле зашти?ене овим договором, продате су на ?авним и приватним аукци?ама за шестоцифрене суме.

Ово правило ?е врло спорно, с обзиром на то да ?е Оскар под власништвом добитника, па тако ни?е на тржишту. Случа? унука Ма?кла Тода, ко?и ?е покушао да прода дедину статуету, доказу?е да се многи не слажу са овим правилима. Када ?е Тодов унук покушао да прода Оскара колекционару филмског прибор, Академи?а ?е добила судски спор, добивши притом и тра?ни налог. Ме?утим, иако су неке прода?е биле успешне, купци су временом вратили све статуете Академи?и, ко?а их чува у трезору.

Номинаци?е

Од 2004, номинаци?е за награде Академи?е об?ав?у?у се кра?ем ?ануара. Пре 2004, номинаци?е су се об?ав?ивале почетком фебруара.

Гласачи

Академи?а филмских уметности и наука (Academy of Motion Picture Arts and Sciences), професионална почасна организаци?а, од 2007. бро?и 5.835 чланова.

Глумци чине на?ве?и део гласачког тела, бро?е?и 1311 чланова (22%). За послед?е 73 церемони?е, гласови се потвр?у?у ревизи?ом фирме PriceWaterhouse Coopers.

Одбор гувернера мора позвати све чланове АМПАС-а да се придруже, у име извршне комиси?е Академи?е. Може се квалификовати номинаци?ом, а потенци?ални члан се може при?авити на основу неког другог знача?ног достигну?а у области филма.

Предлози нових чланова разматра?у се ?едном годиш?е. Академи?а не открива сво?е чланове, иако су 2007. у штампи била об?ав?ена имена оних ко?и су били позвани да се придруже. У извешта?у из 2007, тако?е пише да су имали нешто ма?е од 6.000 гласача. Бро? чланова ?е растао, па се строжим полисама одре?ен стални бро?.

Правила

Данас, суде?и по Правилима 2 и 3 из Званичних правила награда Академи?е, филм се мора приказати у току претходне календарске године, од 1. ?ануара у поно?, до кра?а 31. децембра, у региону Лос Ан?елес, Калифорни?а, да би могао да се квалифику?е (осим На?бо?ег иностраног филма). На пример, На?бо?и филм 2010, Катанац за бол, се први пут по?авио 2008, али се ни?е квалификовао за награду 2009, ?ер ни?е био пуштен у квалификаци?ама за Оскара у Лос Ан?елесу до средине 2009, па се тако квалификовао 2010.

Правило 2 налаже да филм мора бити дугометражни, на?ма?е 40 минута, осим оних ко?и се такмиче за награду у области на?бо?ег краткометражног филма. Филм тако?е мора бити на траци од 35 или 70mm, од 24 или 48 кадрова и са резолуци?ом не ма?ом од 1280х720.

Продуценти мора?у доставити Званичне заслуге филмско? индустри?и путем интернета пре истека рока; уколико то не ураде, филм не?е мо?и да се квалифику?е за Награде Академи?е, не само те, него било ко?е године. Образац ук?учу?е заслуге продукци?е у свим категори?ама. Онда се сваки образац проверава и став?а се на Листу квалификованих изда?а.

Кра?ем децембра, гласачки листи?и и копи?е Листе квалификованих изда?а доби?а око 6000 активних чланова. У ве?ини категори?а, чланови сваке гране гласа?у да би одредили номинаци?е само у сво?о? одговара?у?о? категори?и (нпр. само редите?и гласа?у за редите?е, текстописци за текстописце, глумци за глумце, итд.); ме?утим, посто?е неки изузеци у случа?у одре?ених категори?а, као што су Инострани филм, Документарац и Анимирани филм, где филмове бира посебна комиси?а филмске индустри?е, састав?ена од чланова из сваке области. У случа?у На?бо?ег филма, сви гласачи су квалификовани да изаберу номинаци?е за ту категори?у. Инострани филм мора садржати енглески титл, а свака зем?а може да при?ави ?едан филм годиш?е.

Победници се одлучи?у у другом кругу гласа?а, у ком сви чланови могу да гласа?у у ве?ини категори?а, ук?учу?у?и и На?бо?и филм.

Церемони?а

• 31. Додела награда Академи?е, Пантагес театар, Холивуд, 1959.
• 81. Додела награда Академи?е, Холивуд и Ха?ленд, Холивуд, 2009.

Главне награде уручу?у се на церемони?и ко?а се емиту?е уживо, углавном изме?у фебруара и марта, шест неде?а након об?ав?ива?а номинаци?а. Представ?а кулминаци?у сезоне додела филмских награда, ко?а обично почи?е новембра или децембра претходне године. Позвани гости шета?у црвеним тепихом у креаци?ама на?истакнути?их диза?нера тог времена. Мушкарци углавном носе црна одела, иако мода можда диктира тренд неноше?а лептир-машне. Музички изво?ачи се понекад не придржава?у овог правила. (Изво?ачи ко?и су номиновани за На?бо?у филмску нумеру често изводе те песме уживо за време церемони?е, а ?ихов наступ се често користи да промовише телевизи?ско емитова?е.)

Додела Оскара се уживо емиту?е широм Америке (осим у А?асци и на Хава?има), у Канади, У?еди?еном Кра?евству, и окуп?а милионе гледалаца широм света.2007, церемони?у ?е гледало више од 40 милиона Американаца. Академи?а ве? неколико година тврди да ?е бро? гледалаца широм света достигао мили?арду, али ово ?ош увек ни?е потвр?ено од стране неког независног извора.

Додела награда први пут ?е емитована 1953. на Ен-Би-Си-?у. Дуго се одржавала понеде?ком а онда ?е церемони?а померена за неде?у, да би више ?уди могло да гледа. Филмска индустри?а се дуго противила неде?ним емитова?ем доделе зато што се поклапала са биоскопским про?екци?ама.30. марта 1981., церемони?а ?е одложена за следе?и дан, због атентата на председника Роналда Регана.

Године 1993. уведена ?е Ин Мемориам оде?ак, у част оних ко?и су знача?но допринели филму а умрли у претходних 12 месеци. Ово ?е довело до оштрих критика због изостав?а?а великих глумаца као што су Леонард Шредер, Малколм Арнолд, ?ин Бери, Фара Фосет и Хенри Гибсон. Списак имена изабраних да буду ук?учени у Ин Мемориам оде?ак, састав?а мали комитет Академи?е а не продуценти шоуа.

Године 2010. организатори Доделе награда из?авили су да говори приликом прима?а награда не сме бити дужи од 45 секунди. Овим ?е требало, по речима организатора Била Мекеника, да се избегну претерано дуги изливи емоци?а.

Оцена

Истори?ски гледано Додела награда била ?е гледани?а када су биоскопски хитови били у трци за награду. Више од 57,25 милиона гледалаца гледало ?е, 1998., Титаник ко?и ?е зарадио око 600 милиона америчких долара. 76-а Додела Оскара на ко?о? ?е Господар прстенова: Повратак кра?а осво?ио 11 награда, ук?учу?у?и и ону за На?бо?и филм, привукла ?е 43,56 милиона гледалаца.

Простор

Године 1929. прва Додела Оскара ?е одржана на банкету у Рузвелт хотелу у Холивуду. Гре?манов театар у Холивуду ?е касни?е постао дома?ин Доделе а након ?ега Шра?н аудитори?ум ?е преузео. Од 1950. до 1960, награде су доде?иване у холивудском Пантаже театру. Додела Оскара се преселила у Санта Монику 1961. Ве? 1969. Академи?а ?е одлучила да врати церемони?у у Лос Ан?елес, овог пута у Дороти Чендлер Пави?он, ко?и се налази у локалном музичком центру. Од 2002. године Кодак театар ?е постао стални дома?ин Доделе.

Критике

Номиновани за Оскара углавном су изгласани од стране ?уди ко?у су у шоу-бизнису; и тако важни филмови ко?и су имали на?ве?и бро? ?уди ко?и су допринели филму поста?у номиновани. Редите?, Вили?ам Фридкин, добитник Оскара и продуцент Доделе Награда, критиковао ?е Доделу на конференци?и у ?у?орку. Чак неколико добитника ?е оштро бо?котовало церемони?у и одбило да прими Оскара. Први ко?и ?е то урадио био ?е Дадли Николс. ?ор? Скот ?е постао друга особа ко?а ?е то урадила на 43. Додели. Он ?е об?аснио, ?Цела ова ствар ?е проклета парада меса, не желим да учеству?ем у томе." Тре?и добитник, Марлон Брандо, одбио ?е награду, наводе?и дискриминаци?у и непоштова?е Филмске индустри?е према Инди?анцима. Нажалост, критичка вредност, уметничка визи?а, утица? културе, и иновативност нових филмова нису дово?но це?ени. Нарочито од осамдесетих година, блокбастери са с?а?ном производ?ом, често су више прав?ени да би задово?или публику него што су имали неку уметничку вредност. Додела ?е често била критикована због тога што ?е била пристрасна према одре?еним типовима изво?е?а и жанровима филмова. Оскар за На?бо?и филм никад ни?е доде?ен филмовима са научном фантастиком, анимираним филмовима а ретко су жанрови као што су хорори, фантази?е, комеди?е и вестерни признати од стране Академи?е филмских наука и уметности.

Оскар за на?бо?и филм (енгл. Academy Award for Best Picture) доде?у?е се сваке године продуцентима награ?еног филма ?ош од прве доделе Оскара 1928. године.

Категори?е у ко?има се доде?у?е награда Оскар

• Оскар за на?бо?и филм (од 1928. године)
• Оскар за на?бо?ег режисера (од 1928. године)
• Оскар за на?бо?ег главног глумца (од 1928. године)
• Оскар за на?бо?у глумицу у главно? улози (од 1928. године)
• Оскар за на?бо?ег споредног глумца (од 1936. године)
• Оскар за на?бо?у споредну глумицу (од 1936. године)
• Оскар за на?бо?у сценографи?у (од 1928. године)
• Оскар за на?бо?ег помо?ника режисера (од 1933. до 1937. године)
• Оскар за на?бо?у фотографи?у (од 1928. године)
• Оскар за на?бо?ег режисера комеди?е (1928. године)
• Оскар за на?бо?у костимографи?у (од 1948. године)
• Оскар за на?бо?ег плесног режисера (од 1935. до 1937.)
• Оскар за на?бо?и документарни филм
• Оскар за на?бо?и кратки документарни филм
• Оскар за на?бо?у монтажу
• Оскар за на?бо?и страни филм (од 1947. године)
• Оскар за на?бо?у шминку
• Оскар за на?бо?у оригиналну музику
• Оскар за на?бо?у оригиналну песму
• Оскар за на?бо?и анимирани филм (од 2001. године)
• Оскар за на?бо?и кратки анимирани филм
• Оскар за на?бо?и оригинални сценарио (од 1940. године)
• Оскар за на?бо?и адаптирани сценарио (од 1928. године)
• Оскар за на?бо?е визуелне ефекте
• Оскар за на?бо?у оригиналну причу (од 1928. до 1956. године)
• Оскар за на?бо?и испис титлова (1928. године)
• Оскар за на?бо?и звук
• Оскар за на?бо?е звучне ефекте
• Оскар за на?бо?и кратки анимирани филм
• Оскар за на?бо?и кратки филм у бо?и
• Оскар за на?бо?и кратки иновативни филм
• Оскар за на?бо?у уметничку и артистичку продукци?у (1928. године)
• Оскар за на?бо?а техничка достигну?а (од 1931. године)
• Оскар за на?бо?е инжи?ерске ефекте (1928. године)

Види ?ош

• 84. додела Оскара
• 85. додела Оскара

Спо?аш?е везе

• Oscars.org - Званични вебса?т Оскара
• Архива доделе Оскара Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (13. септембар 2008)
• Oscar.com - Вебса?т Оскара
• Награде Академи?е Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (9. април 2010) на ИМДБ
• [1] на Ротен томе?тоуз