文化部关于举办第八届中国少年儿童合唱节的通知

Карпентерс хол

百度 原生内容升级开发商品牌文化——不是打扰，是融入媒体环境；不是推送，是提供用户价值；不是舆论，提供价值內容。

Први Континентални конгрес (енгл. First Continental Congress) ?е била конвенци?а делегата из дванаест колони?а (иск?учу?у?и ?ор?и?у) ко?и ?е окуп?ен 5. септембра 1774, у Карпентерс холу у Филаделфи?и, Пенсилвани?а, у раним данима Америчке револуци?е. Сазван ?е као одговор на доноше?е Прину?у?у?их закона (тако?е познати као Неподнош?иви закони у колони?ално? Америци) од стране Британског парламента. Неподнош?иви закони су казнили Бостон због Бостонске ча?анке.

Конгресу ?е присуствовало 56 делегата ко?е су изабрала законодавна тела дванаест од тринаест колони?а. Изузетак ?е била Провинци?а ?ор?и?а, ко?а се надала британско? помо?и у решава?у проблема са инди?анцима у граничним областима.

Конгрес се на кратко сазнао како би размотрио могу?ности, ук?учу?у?и економски бо?кот британске робе; права и неправде; и послао ?е молбу кра?у ?ор?у III да исправи ове неправде.

Конгрес ?е тако?е на?авио ?ош ?едан Континентални конгрес у случа?у да ?ихови захтеви не доведу до заустав?а?а спрово?е?а Неподнош?ивих закона. ?ихов апел кра?у ни?е имао ефекта, па ?е наредне године сазван Други Континентални конгрес како би се огранизовала одбрана колони?а почетком Америчког рата за независност. Делегати су тако?е предлагали да свака колони?а успостави и обучи сво?у милици?у.

Конвенци?а

Конгрес ?е заседао од 5. септембра до 26. октобра 1774. године. Пе?тон Рандолф ?е био председава?у?и; послед?их пар дана, од 22. до 26. октобра ?е председава?е преузео Хенри Мидлтон. За секретара Континенталног конгреса ?е изабран Чарлс Томсон, во?а филаделфи?ског Комитета за кореспонденци?у.

Патрик Хенри ?е тврдио да присуство британске флоте и арми?е у Америци показу?е да су колони?алне владе, у виду у коме су успостав?ене, сада распуштене, и да се америчке колони?е налазе у ста?у ко?е претходи политичком уре?е?у, и стога се залагао за успостав?а?е нове независне владе. Делегат Пенсилвани?е, ?озеф Галове? ?е тражио помире?е са Британи?ом. Он ?е представио ?План за уни?у“, ко?и ?е предлагао да се осну?е америчко законодавно тело, са одре?еним ауторитетом, чи?и пристанак би био обавезан за импери?алне акте. ?он ?е?, Едвард Рутле?, и други конзервативци су подржавали Галове?ев план. Галове? се касни?е придружио Ло?алистима.

Постигну?а

Конгрес ?е имао два основна постигну?а. Прво ?е договор ме?у колони?ама да се бо?коту?е британска роба почев од 1. децембра 1774.?Западноинди?ским острвима“ ?е запре?ено бо?котом ако се не сложе са престанком увоза британске робе. Увоз из Британи?е ?е опао за 97 1775. у поре?е?у са претходном годином. Одлучено ?е да се у свако? колони?и формира?у комитети за посматра?е и инспекци?у, ко?и ?е служити за спрово?е?е ?асоци?аци?е“ (бо?кота). Све колони?алне скупштине изузев ?у?орка и ?ор?и?е су прихватиле зак?учке Конгреса.

Колони?е су се тако?е договориле да уколико ?Неподнош?иви закони“ не буду повучени, након 10. септембра 1775. прекину извоз у Британи?у. Бо?кот ?е успешно спроведен, али ?е ?егов потенци?ал да измени британску колони?алну политику онемогу?ен услед изби?а?а Рата за независност.

Друго постигну?е се огледало у сазива?у Другог Континенталног конгреса за 10. ма? 1775. Осим колони?а ко?е су послале делегате на Први конгрес, Конгрес ?е 21. октобра решио да се поша?у позивна писма Квебеку, Острву Светог ?она (данас Острво Принца Едварда), Ново? Шкотско?, ?ор?и?и, Источно? Флориди, и Западно? Флориди. Ме?утим, изгледа да су писма послата само у Квебек (укупно три писма). Ни?една од ових других колони?а ни?е послала делегате на отвара?е Другог конгреса, мада ?е делегаци?а из ?ор?и?е стигла наредног ?ула.

Литература

• Worthington C. Ford, et al., Library of Congress (United States), ур. (1774 (printed 1901)). Journals of the Continental Congress, 1774-1789. стр. 101. Приступ?ено 7. 2. 2010.  CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
• Bancroft, George. History of the United States of America, from the discovery of the American continent. (1854–78), vol 4-10 онла?н изда?е
• Burnett, Edmund C. (1975) [1941]. The Continental Congress. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-8371-8386-2. 
• Henderson, H. James (2002) [1974]. Party Politics in the Continental Congress. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8191-6525-1. 
• Launitz-Schurer. (1980). Loyal Whigs and Revolutionaries, The making of the revolution in New York, 1765-1776. ISBN 978-0-8147-4994-4. .
• Ketchum, Richard (2002). Divided Loyalties, How the American Revolution came to New York. ISBN 978-0-8050-6120-8. .
• Miller, John C. Origins of the American Revolution. 1943. Архивирано из оригинала 25. 05. 2012. г. Приступ?ено 23. 04. 2013.  .
• Puls, Mark (2006). Samuel Adams, father of the American Revolution. ISBN 978-1-4039-7582-9. .
• Montross, Lynn (1970) [1950]. The Reluctant Rebels; the Story of the Continental Congress, 1774–1789. Barnes & Noble. ISBN 978-0-389-03973-0. 
• Ferling, John. (2003). A Leap in the Dark. Oxford University Press. стр. 112. 
• Risjord, Norman K. (2002). Jefferson's America, 1760-1815. Rowman & Littlefield. стр. 114. 
• Miller, Marion Mills (1913). Great Debates in American Hist: From the Debates in the British Parliament on the Colonial Stamp. Current Literature Pub. Co. стр. 91. 
• Worthington C. Ford (ур.). Journals of the Continental Congress, 1774–1789. стр. 2:192—193. 
• Greene, Evarts Boutell (1922). The Foundations of American Nationality. American Book Company. стр. 434—. 
• Kramnick, Isaac; Thomas Paine, ур. (1982). Common Sense. Penguin Classics. стр. 21. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак уредника (веза)

Спо?аш?е везе

• Journals of the Continental Congress, 1774-1789 (пун текст)
• ?Papers of the Continental Congress (Digitized Original Documents)”.  Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (22. ?ун 2015)

Примарни извори

• Peter Force, ed. American Archives, 9 vol 1837-1853, major compilation of documents 1774-1776. онла?н изда?е