户主有什么权利
Во?ска Републике Српске | |
---|---|
![]() Амблем Во?ске Републике Српске (1992—1997) | |
![]() Амблем Во?ске Републике Српске (1997—2006) | |
Основана | 12. ма? 1992. |
Распуштена | 1. ?ануар 2006.ОС БиХ; посто?ала: 13 година, 7 месеци) | (ушла у састав
Видови во?ске | Копнена во?ска Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана |
Главни штаб | Велики Жеп код Хан Пи?еска (1992—1996) Во?вода Степа Степанови? у Би?е?ини (1996—2006) |
Во?ство | |
Предс?едник Републике | Драган Чави? (пос?ед?и) |
Министар одбране | Милован Станкови? (пос?ед?и) |
Начелник Генералштаба | Новак ?уки? (пос?ед?и) |
Бро?но ста?е | |
Активни састав | 1992: 190.000[1] 1995: 209.000[2] |
Сродни чланци | |
Зна?ачне битке | |
Чинови | Чинови ВРС |
Во?ска Републике Српске, скра?ено ВРС, била ?е оружана сила Републике Српске. Основана ?е под називом Во?ска Српске Републике Босне и Херцеговине, скра?ено ВСР БиХ, 12. ма?а 1992. одлуком Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине.[3] Посто?ала ?е од 12. ма?а 1992. до 1. ?ануара 2006, након чега ?е ушла у састав Оружаних снага Босне и Херцеговине. Во?но нас?е?е и идентитет Во?ске Републике Српске ?егу?е 3. п?ешади?ски (Република Српска) пук.[4]
Крсна слава ВРС био ?е Видовдан,[5] док се 12. ма? прослав?а као Дан Во?ске Републике Српске и 3. п?ешади?ског (Република Српска) пука.[6]
Истори?а
Предистори?а

Соци?алистичка Република Босна и Херцеговина ?е била вишенационална држава. Према попису становништва из 1991, од 4.364.649 становника 43,65% се из?аснило као Муслимани, 31,38% као Срби, 17,31% као Хрвати и 5,49% као ?угословени.[7] Ве?ина ?угословена били су пори?еклом Срби или д?еца из м?ешовитих бракова, док ?е према подацима из 1991. било 27% м?ешовитих бракова.[8]
Као резултат првих вишестраначких избора, одржаних у новембру 1990, на?више гласова су осво?иле три на?ве?е националне странке, Странка демократске акци?е, Српска демократска странка и Хрватска демократска за?едница. Странке су поди?елиле власт по националним лини?ама, а предс?едник Предс?едништва постао ?е Муслиман Али?а Изетбегови?, предс?едник Скупштине Србин Момчило Кра?ишник, а предс?едник Извршног ви?е?а Хрват ?уре Пеливан.[9]
Скупштина Соци?алистичке Републике Босне и Херцеговине ?е простом ве?ином 14. октобра 1991. усво?ила ?Меморандум о независности”.[10] Српски посланици нису прихватали меморандум, тврде?и да пита?а везана за изм?ене устава мора?у бити подржана двотре?инском ве?ином чланова Скупштине. Упркос против?е?у српских представника, ?Меморандум” ?е одобрен, због чега су Срби бо?котовали Скупштину. Не маре?и за бо?кот, Скупштина ?е започела усва?а?е законске регулативе,[11] па ?е тако 25. ?ануара 1992. расписан референдум о независности, заказан за 29. фебруар и 1. март.[12]
Одзив на референдуму био ?е 63,4%, од чега ?е 99,7% бирача гласало за независност.[13] Ме?утим, Срби ко?и су чинили нешто ма?е од тре?ине становништва БиХ, бо?котовали су референдум и прогласили непослушност ново? влади, почев од 27. марта оснива?у?и Владу Српске Републике Босне и Херцеговине.[14]
Настанак во?ске

Током оснива?а во?ске босанскохерцеговачких Срба, знача?ну помо? ?е пружило ?угословенско политичко и во?но руководство. Члан Предс?едништва СФР? из Срби?е Борисав ?ови? у свом дневнику 4. децембра 1991. оставио ?е запис о босанскохерцеговачким Србима:[15][16][17]
Када Босна и Херцеговина буде ме?ународно призната, ?НА ?е бити проглашена страном во?ском и захти?ева?е се ?ено повлаче?е, што ?е немогу?е изб?е?и. У то? ситуаци?и српско становништво у Босни и Херцеговини ко?е ни?е створило сво?е параво?не ?единице оста?е незашти?ено и угрожено. Милошеви? ?е сматрао да треба благовремено да повучемо из ?НА у Босни и Херцеговини све гра?ане Срби?е и Црне Горе и да тамо прекоманду?емо из ?НА гра?ане Босне и Херцеговине, како би у тренутку ме?ународног призна?а изб?егли општи во?ни хаос шет?ом во?ске из ?едног у други кра? зем?е. То ?е створити и могу?ност српском руководству у Босни и Херцеговини да преузме команду над српским ди?елом ?НА, исто као што су ве? учинили Муслимани и Хрвати.
Кра?ем 1991. у атмосфери високе та?ности почи?е прево?е?е у Босну и Херцеговину српских официра ко?и су тамо ро?ени. Ову та?ну наредбу ?е 25. децембра потписао савезни министар одбране Ве?ко Кади?еви?. Борисав ?ови? ?е написао:[15][18]
Ми о томе разговарамо са Милошеви?ем. Никоме другом не говоримо. Ми смо дали наредбу Генералштабу да пребаци све ко?и су дошли из Босне, у Босну, и оне ко?е долазе из Срби?е и Црне Горе, у Срби?у и Црну Гору... У ври?еме признава?а независности Босне у ?о? ?е било 90.000 во?ника ?НА, од ко?их, мислим да су 85% били босански Срби.
?угословенска народна арми?а ?е 3. ?ануара 1992. реорганизована. ?ене ?единице на територи?и Босне и Херцеговине постале су дио 2. во?не области, са с?едиштем у Сара?еву, под командом генерал-пуковника Милутина Кука?ца. Дио Херцеговине ушао ?е у зону одговорности 4. во?не области, под командом генерал-пуковника Павла Стругара. За?едно са ученицима и наставницима бро?них во?них школа у Босни и Херцеговини, бро? припадника ?НА у зем?и износио ?е 110.000. Снаге ?НА у Босни и Херцеговини биле су наоружане са око 500 тенкова, оклопних транспортера и борбених возила п?ешади?е, око 550 комада арти?ери?ског наоружа?а калибра 100 mm и ве?ег калибра, 48 вишеструких лансирних ракета и 350 минобацача калибра 120 mm. Ваздушне снаге су у Босни и Херцеговини оставиле 120 ловачких и ловачко-бомбардерских авиона, 40 хеликоптера и 30 транспортера.[19][15]
Поред ?единица ?НА, Срби су били во?но организовани и у оквиру ?единица Територи?алне одбране. Наиме, Српска демократска странка преузима у ?есен 1991. и про?е?е 1992, власт у низу општина у Босни и Херцеговини. По преузима?у власти, основани су кризни штабови ко?и ?е уочи изби?а?а рата преузети контролу над општинским ?единицама Територи?алне одбране. Тако, у про?е?е 1992, настале су дви?е групе територи?алне одбране у Босни и Херцеговини: ?една српска у општинама у ко?има су Срби били ве?ина и друга под контролом муслиманско-хрватске владе. До средине априла 1992, бро?чано ста?е Територи?алне одбране и доброво?ачких ?единица Срба било ?е око 60.000 ?уди.[20] Састав група кретао се од 300 бораца у Босанско? Крупи, до 4200 за?едничких снага општина Соколац и Олово. Свака ?единица ?е била под командом Кризног штаба, на челу са предс?едником општинског одбора Српске демократске странке.[15]
Због изби?а?а рата и притиска ме?ународне за?еднице на ?единице ?НА да се повуку из Босне и Херцеговине, руководство Срба одлучило ?е да осну?е сво?у во?ску. Изме?у осталог, Радован Кара?и? ?е у ври?еме када ?е основана ВРС из?авио:[21][15]
У првих 45 дана, када нисмо имали во?ску, ни ?единствене команде во?ске и полици?е, ми смо дожив?ели хаос. Сви су мрзили све, сви су се борили против свих. То ?е био наставак Другог св?етског рата, ?уди су се с?етили да се десило ово или оно у породици, а други су се плашили да ?е се то десити опет и рекли ха?де да их уби?емо при?е него што они нас уби?у. Народ ни?е заборавио ко им ?е убио очеве, д?едове, ма?ке. Ко се плашио освете, почео ?е први.
Босна и Херцеговина ?е 5. марта 1992. прогласила независност. ?ено руководство одбило ?е да призна Министарски сав?ет Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. На територи?и Босне и Херцеговине, сукоби су прерасли у борбе. На територи?у су ушле ?единице Хрватске во?ске и напале ?единице ?НА и српске снаге.[21] Во?а Муслимана Али?а Изетбегови? као председник Предс?едништва Босне и Херцеговине, ко?е ?е било у непотпуном саставу, сазвао ?е с?едницу 27. април 1992. на ко?о? ?е захти?евано да ?НА напусти територи?у Босне и Херцеговине и остави оруж?е, или да почне општи напад на касарне и об?екте ?НА у Сара?еву.[22] Муслиманске снаге су 2. ма?а 1992. опколиле касарне и об?екте ?НА у средишту Сара?ева и извеле низ напада на ?их.[15] У ма?у 1992, на почетку пове?а?а борба, ?НА ?е почела да напушта Босну и Херцеговину.[23] До тада су у касарнама били иск?учиво во?ници и официри из Срби?е и Црне Горе. Они ко?и су ро?ени у Босни и Херцеговини, а служили су у другим републикама, полако су вра?ани назад и улазили у састав српске во?ске.[15]

Руководство ?угослави?е одлучило ?е да подржи Србе и помогне у оснива?у во?ске током повлаче?а ?НА; официри и во?ници пори?еклом из Босне и Херцеговине су остали у ота?бини и прешли у службу Српске Републике. Ново? во?сци остав?ено ?е тешко наоружа?е, тенкови, авиони и друго. Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини одлучила ?е да 12. ма?а осну?е оружане снаге.[3][24] На чело во?ске именован ?е генерал-потпуковник Ратко Млади?, ко?и ?е до тада командовао 9. корпусом ?НА у Книну и активно учествовао у борбама у Српско? Кра?ини.[15][25]
У ма?у 1992. било ?е основано пет корпуса и Главни штаб, на чи?ем челу ?е био генерал-ма?ор Мано?ло Милованови?. У основи, ?единице ?НА ко?е су спо?ене у ВРС стекле су борбено искуство у Хрватско?. Главни штаб Во?ске основан ?е на основу штаба 2. во?не области, ко?и су чинили искусни официри.[15]
Во?ска током рата

Након повлаче?а ?НА из Босне и Херцеговине 1992, главни ци? српске во?ске било ?е преузима?е контроле над територи?ама са ве?инским српским становништвом и областима ко?е су проглашене Републиком Српском.[15]
У про?е?е 1992. избили су нереди у Сара?еву, ко?и су касни?е прерасли у ратно ста?е. ВРС и доброво?ачке ?единице, ко?е су се налазиле у предгра?у Сара?ева, као и у самом урбаном ди?елу града, држали су под блокадом главни град Босне и Херцеговине до Де?тонског споразума. Опсада Сара?ева оставила ?е негативан утисак о босанскохерцеговачким Србима и ?ихово? во?сци. У западно? Босни, Срби преузима?у контролу над При?едором, Босанском Крупом, Санским Мостом и К?учем. У Посавини за непри?ате?а има?у како муслиманске ?единице, тако и новостворене ?единице посавских Хрвата, као и ?единице Хрватске во?ске. Здружене хрватско-муслиманске снаге успи?ева?у у про?е?е 1992. да прекину ?Коридор живота” — територи?ални по?ас на подруч?у Брчког, ко?и ?е повезивао Српску Кра?ину и западне ди?елове Српске са ?еним источном ди?еловима и ?угослави?ом. Као резултат, ВРС ?е започела во?ну операци?у под називом Коридор 92 у ко?о? ?е уништила велики дио хрватских снага, док ?е ?Коридор живота” од операци?е остао под српском контролом до кра?а рата. ?ош ?една велика српска поб?еда ?е во?на операци?а Врбас 92, током ко?е ?е ВРС усп?ела да ослободи ?а?це и околину, као и дви?е важне хидроелектране на ри?еци Врбас. У источно? Босни и Подри?у ВРС ?е велики проблем имала са Муслиманима из Би?е?ине, Зворника, Вишеграда, Фоче и других градова. Ме?утим, Срби нису могли да стекну упориште у Сребреници, ко?а ?е функционисала као муслиманска енклава. У источно? Херцеговини у ?ето 1992. херцеговачки Хрвати и Хрватска во?ска спровели су велику офанзиву, као резултат претходне у ко?о? су српске снаге дошле до Мостара. У децембру 1992, због по?ачане активности у муслиманским енклавама у Подри?у, ВРС оснива Дрински корпус.[15]

Почетком 1993, ВРС одбацу?е покуша?е Муслимана и Хрвата да прес?еку ?Коридор”. Истовремено се разбуктава рат изме?у Муслимана и Хрвата. У ма?у и ?улу, Срби покре?у неколико операци?а на прошире?у Коридора. У зиму 1993. Срби одби?а?у нападе Муслимана из Сребренице, ко?и у току сво?их препада уништава?у неколико српских села. Након одби?а?а напада, ВРС, уз подршку Во?ске ?угослави?е, слама сваки отпор подри?ских Муслимана. У ово? ситуаци?и У?еди?ене наци?е су интервенисале и прогласиле Сребреницу за сигурно подруч?е. Тако?е, Срби у про?е?е покре?у офанзиву у околини Вишеграда, став?а?у?и под контролу велике и знача?не територи?е. У ?улу 1993, ВРС ?е покренула операци?у Лукавац 93, ко?а ?е довела до ослоба?а?а Трнова и неколико других насе?а, а Сара?ево се нашло потпуно окружено. У западно? Босни, Србима се прик?учу?е Фикрет Абди?, утица?ни муслимански политичар из Велике Кладуше, ко?и се побунио против власти у Сара?еву. ?егова во?ска, Народна одбрана Западне Босне, осла?а?у?и се на подршку Српске во?ске Кра?ине и ВРС, водила ?е борбе против 5. корпуса Арми?е Републике Босне и Херцеговине све до кра?а рата.[15]

?езгро Во?ске Републике Српске су у овим биткама чинили обични ?уди, ко?е ?е ратни вихор отргао од мирног живота. Тако ?е амерички публициста, Арнолд Шерман, 1993. заби?ежио:[26]
Мушкарци су поди?елили ври?еме изме?у обичног живота и во?них задатака. Ако ?е потребно, они се одмах по?ав?у?у са оруж?ем, гд?е ?е посто?ала опасност. Они зна?у ко може и?и ку?и и ко ?е остати на борбеним положа?има када почетна опасност спласне. У цивилном животу су обичне комши?е и при?ате?и у рату — ратни другови. Ово ?е во?ска гра?ана ко?има не треба?у ин?екци?е патриотизма. Они се буквално боре за сво?е домове, ?ихову имовину, ?ихове породице, као и за сво?е животе.
?есени 1993, Главни штаб ВРС ?е започео низ офанзивних акци?а под називом операци?а Дрина 93, ко?е су обухватале подруч?а Озрена и Тузле, као и Биха?а. Српска офанзива почела ?е у новембру 1993, а завршила кра?ем фебруара 1994, са скромним резултатима. Истовремено, под притиском УН и НАТО, ВРС ?е изни?ела тешко наоружа?е из Сара?ева. Кра?ем марта, Срби покре?у велику офанзиву против муслиманске во?ске у енклави Горажде. Мада ?е операци?а завршена во?ним усп?ехом, НАТО отпочи?е ваздушне нападе на положа?е ВРС. Под притиском НАТО, Срби су били приморани да зауставе операци?у. За ВРС 1994. била ?е година одбрамбених битака широм фронта. У ?есен 1994. усли?едио ?е пад Купреса и опширни српски противнапад у биха?ком ?епу. У про?е?е 1994, под притиском САД, Хрвати и Муслимани потпису?у примир?е и оснива?у за?едничке снаге за борбу против Срба. Истовремено, након одби?а?а Венс—Овеновог плана 1994, ?угослави?а ускра?у?е помо? Републици Српско? у зам?ену за ублажава?е санкци?а УН.[15]
У про?е?е 1995. почеле су велике во?не операци?е у Босни и Херцеговини. Упркос сталним нападима муслиманских снага, Срби су усп?ешно осу?етили покуша?е заузима?а Влаши?а, Ма?евице и подруч?а око Калиновика. У ?ето 1995. ВРС слама велики покуша? муслиманских снага да деблокира?у Сара?ево, наносе?и тешке губитке 1. корпусу Арми?е РБиХ. У ?улу, Срби су заузели Сребреницу и Жепу. Према Хашком трибуналу, након овога ?е усли?едио масакр муслиманских зароб?еника. Ова операци?а и дога?а?и ко?и су усли?едили нани?ела ?е огромну штету угледу ВРС. Тако?е у ?улу, Срби покре?у велику офанзиву на Биха?. Ме?утим, босанскохерцеговачки Хрвати и Хрватска во?ска, заузврат, извршили су напад на Гламоч и Босанско Грахово. Након што су ова два града пала, ВРС ?е била приморана да обустави напад на Биха?. Изолована и нападана са свих страна и из ваздуха, ВРС ?е средином 1995. доведена у веома тешку позици?у што ?е у коначници условило пристанак српских преговарача на тешке, и неопходне, уступке при склапа?у Де?тонског споразума кра?ем те године. Од августа до октобра 1995. Срби су били у дефанзиви дуж ци?еле лини?е фронта. Као резултат за?едничке муслиманско-хрватске офанзиве и масивних ваздушних напада НАТО авиона, Република Српска губи велике територи?е у западно? Босни и Озрену. Кра?ем октобра, завршене су и пос?ед?е битке рата у Босни и Херцеговини.[15]
Током рата у Босни и Херцеговини погинуло ?е 17.437 припадника Во?ске Републике Српске, од тога 6626 стар?ешина.[27]
Во?ска у пос?ератном времену
Де?тонским споразумом, Уставом Босне и Херцеговине и Уставом Републике Српске, Во?ска Републике Српске наставила ?е да посто?и и у пос?ератном периоду као во?на сила Републике Српске. Истовремено ?е након рата у Босни и Херцеговини у ВРС почела постепена реформа. Са око 180.000 во?ника и официра за неколико година бро? особ?а ?е сма?ен на 20.000 ?уди. Упоредно с тим, дошло ?е до пром?ене у бро?у корпуса; са ратних шест, сма?ено ?е на четири и на кра?у на три. Главни штаб ?е, Законом о одбрани из 1996, преименован у Генералштаб и прем?ештен ?е у Би?е?ину. ВРС ?е почетком 2000. имала 10.000 во?ника, а посли?е укида?а обавезног служе?а во?ног рока сма?ен ?е на 7000 во?ника. При?е него што ?е постала дио Оружаних снага Босне и Херцеговине, ВРС ?е бро?ала 3981 во?ника и официра.[24]
Чак и након реформе и сма?е?а бро?ног ста?а, Во?ска Републике Српске има знача?не резерве оруж?а. Према подацима из 1999. имала ?е 73 тенка М-84 и 204 Т-55. Од других оклопних возила имала ?е 18 БМП М-80, 84 БТР М-60, 5 ПТ-76, 19 БТР-50 и 23 БОВ-ВП. Арти?ери?а се састо?ала од 1522 ?единице, ук?учу?у?и 95 ракетних бацача и 720 самоходних по?ских топова и противтенковских топова, бестрза?но оруж?е и 146 минобацача. У ваздухопловству ?е посто?ало 22 авиона и 7 борбених хеликоптера.[24] Према Де?тонском споразуму о ВРС, она ?е имала право само на 137 тенкова, 113 оклопних транспортера и борбених возила п?ешади?е и 500 комада арти?ери?ског оруж?а.[28]

У августу 2005, Народна скупштина Српске пристала ?е на ствара?е ?единственог плана за оружане снаге, као и на оснива?е Министарства одбране Босне и Херцеговине, што ?е био дио ширих реформи у одбрани БиХ. У децембру 2005. у Сара?еву, под покровите?ством ме?ународног Високог представника у Босни и Херцеговини, почели су тространи разговори о пром?ени устава зем?е кроз ?ача?е улоге и овлаш?е?а структура ?единствених вишенационалних снага, односно о укида?у Де?тонског споразума. Драган Чави?, тадаш?и предс?едник Српске, об?аш?ава?у?и одлуку о укида?у Министарства одбране Српске, рекао ?е да ?е ?болно, али и да?е доприносимо буду?ности”.[29]
Након ук?учива?а ВРС у ОС БиХ, сва во?на складишта став?ена су под за?едничку контролу ОС БиХ и Мировних снага. Дио во?не опреме ?е уништен као ?вишак наоружа?а”,[28] док ?е ?едан дио пребачен преко бро?них приватних компани?а, а затим продан другим зем?ама, нарочито Грузи?и. Дио оруж?а из залиха ВРС нашао се у рукама сири?ске опозици?е.[30]
Према Закону о одбрани Босне и Херцеговине, традици?у Во?ске Републике Српске у за?едничким оружаним снагама зем?е настав?а 3. п?ешади?ски (Република Српска) пук, см?ештен у Ба?о? Луци. Команда пука може управ?ати музе?ом пука, контролисати финанси?ски фонд пука, припремати, истраживати и ?еговати истори?у пука, об?ав?ивати билтене пука, чувати културно-истори?ско нас?е?е пука, давати упутства о одржава?у посебних свечаности, давати упутства о обича?има, од?е?и и понаша?у пука те водити официрске, подофицирске и во?ничке клубове. Према закону, команда пука обав?а само свечане функци?е и нема административну и оперативну надлежност.[4]
Учеш?е у ратним злочинима
Низ акци?а Во?ске Републике Српске (блокада Сара?ева, масакр у Сребреници и други) сматра се ратним злочинима. Након рата, против великог бро?а виших официра ВРС во?ен ?е поступак у Хашком трибуналу због оптужби за ратне злочине и злочине против чов?ечности. Неки од ?их су били ухапшени у Српско?, неки у Срби?и, а неки у другим зем?ама.
Први командант Главног штаба ВРС генерал-пуковник Ратко Млади? тренутно ?е у Хагу и против ?ега се води судски поступак.[31] Први врховни командант ВРС Радован Кара?и? 24. марта 2016. првостепеном пресудом ?е проглашен кривим пред Хашким трибуналом за ратне злочине и злочине против чов?ечности и осу?ен ?е на 40 година.[32]
За опсаду Сара?ева, током ко?е ?е ВРС спроводила арти?ери?ске и сна?перске нападе на град, што ?е довело до масовних цивилних жртава, осу?ени су генерали Станислав Гали?[33] и Драгомир Милошеви?.[34] За масакр у Сребреници, у ко?ем ?е према хашким пресудама уби?ено од 4970 до 8000 босанскохерцеговачких Муслимана, осу?ени су генерали Здравко Толимир,[35] Радислав Крсти?,[36] Ву?адин Попови? и други.[37]
Велики бро? во?них и полици?ских официра Републике Српске осу?ен ?е за прот?ерива?е несрпског становништва у западно? Босни, посебно из При?едора и околине, као и за ствара?е неколико кампова ко?и су дефинисани као сабирни логори. Хашки трибунал ?е оптужио укупно 53 во?ника Во?ске Републике Српске.[24]
Састав оружаних снага
1993.

Основу Во?ске Републике Српске ?е чинило неколико корпуса, пет ко?и су настали у ма?у 1992. и ?ош ?едан (Дрински) ко?и ?е настао у новембру исте године. Структура корпуса ?е била стандардизована, у многим аспектима слична оно? ко?а ?е била заступ?ена у Копнено? во?сци ?НА. Сваки корпус имао ?е штаб, неколико бригада, арти?ери?ских, противтенковских и инжи?ерских пукова, као и бата?оне во?не полици?е и санитарне бата?оне. У неким корпусима било ?е и других ?единица. Важно ?е напоменути да су у саставу 1. кра?ишког корпуса биле и дви?е оклопне бригаде.[38] Структура Во?ске Републике Српске 1993. била ?е с?еде?а:[39]
- Главни штаб (преименован у Генералштаб посли?е оконча?а борбених де?става).
- Први кра?ишки корпус: Основан ?е на основу рани?ег 5. корпуса ?угословенске народне арми?е.[40] Штаб корпуса ?е био у Ба?о? Луци.[41] Регион за ко?и ?е корпус био надлежан ?е била западна Босна, а корпус ?е био на?ве?и и на?мо?ни?и у ВРС.[42]
- Други кра?ишки корпус: Основан ?е на основу 9. и 10. корпуса ?НА,[40] ко?и су изведени из Хрватске. Штаб корпуса ?е био у Дрвару,[43] а затим ?е прем?ештен у Сански Мост.[44] Регион на ком ?е д?еловао корпус била ?е западна Босна и западна Херцеговина. У ?есен 1995, корпус ?е претрпио тешке губитке у борбама са АРБиХ, ХВО и ?единицама Хрватске во?ске.[45]
- Источнобосански корпус: Основан ?е од ?единица 17. корпуса ?НА.[40] С?едиште корпуса ?е било у Би?е?ини.[46] Д?еловао ?е на региону с?евероисточне Босне. Ово ?е био ?едини корпус у ВРС ко?и ?е у свом имену имао термин ?босански”.[45]
- Сара?евско-романи?ски корпус: Основан ?е на основу 4. корпуса ?НА.[40] С?едиште корпуса било ?е у Лукавици.[47] Корпус ?е д?еловао на простору Сара?евско-романи?ске реги?е.
- Дрински корпус: Основан ?е у новембру 1992. због честих напада муслиманских ?единица на српска села у Подри?у. Штаб корпуса ?е био у Власеници. Корпус ?е д?еловао на територи?и источне Босне и Подри?а.[48]
- Херцеговачки корпус: Организован ?е на основу 13. корпуса ?НА,[40] изведеног из Хрватске. С?едиште корпуса ?е било у Биле?и.[49] Област д?елова?а корпуса ?е била источна Херцеговина. Корпус ?е водио борбе против босанскохерцеговачких Муслимана и Хрвата, као и против ?единица Хрватске во?ске у ?ужном ди?елу зоне одговорности.[48]
?единице | Следу?е по формаци?и | Стварно има | % | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Официри | Подоф. | Во?ници | Свега | Официри | Подоф. | Во?ници | Свега | ||
ГШ ВРС | 122 | 23 | 1 | 146 | 61 | 2 | 9 | 72 | 49% |
1. КК | 4.054 | 2.945 | 56.727 | 63.726 | 2.373 | 4.537 | 65.420 | 72.330 | 114% |
2. КК | 1.589 | 1.220 | 22.631 | 25.440 | 615 | 1.107 | 15.213 | 16.935 | 67% |
СРК | 1.461 | 1.127 | 19.757 | 22.345 | 843 | 1.131 | 22.846 | 24.820 | 111% |
ИБК | 1.563 | 1.164 | 22.802 | 25.529 | 670 | 1.021 | 24.483 | 26.174 | 103% |
ХК | 1.552 | 1.081 | 20.979 | 23.612 | 729 | 1.013 | 16.423 | 18.165 | 77% |
ДК | 1.320 | 985 | 19.159 | 21.464 | 588 | 1.006 | 22.995 | 24.589 | 115% |
ВиПВО | 602 | 1.032 | 4.880 | 6.514 | 317 | 496 | 3.263 | 4.076 | 63% |
65. змтп | 110 | 178 | 1.521 | 1.809 | 17 | 22 | 318 | 357 | 20% |
1. гмтбр | 291 | 202 | 3.998 | 4.491 | 21 | 11 | 141 | 173 | 4% |
67. пв | 90 | 249 | 1.083 | 1.422 | 15 | 27 | 146 | 188 | 13% |
89. рабр | 144 | 162 | 1.379 | 1.685 | 93 | 121 | 1.018 | 1.232 | 73% |
Свега | 12.898 | 10.368 | 174.917 | 198.183 | 6.342 | 10.494 | 172.275 | 189.111 | 95% |
Упркос чи?еници да ?е за структуру ?единица узор била ?угословенска народна арми?а, бригаде и бата?они ВРС бро?али су ма?е припадника него што су бро?але ?единице у савезно? арми?и. Тако?е, ве?ина ?единица ?е настала на територи?ално? основи: град или општина оснивали су неколико ди?елова, ко?е ?е чинило м?есно становништво. У тим насе?има се налазио позадински дио. Према томе, основне снаге ВРС било ?е тешко прем?естити са ?едног фронта на други.[51]
Командне ?единице у ВРС биле су изгра?ене из четири нивоа:[52]
- Стратешки (Главни штаб),
- Оперативни (корпус),
- Оперативно-тактички (тактичке и оперативне групе привременог и сталног састава),
- Тактички (бригаде, пукови, бата?они).
Све ?единице ВРС су имале утвр?ену структуру и овлаш?е?а. У зависности од нивоа организаци?е и рода ?единице, и ?ихове припадности, чиниле су штабно особ?е (логистичка подршка, родови во?ске, финанси?ско од?е?е?е, контраобав?ешта?не службе итд.). Родови во?ске у ВРС били су с?еде?и: п?ешади?а, оклопне ?единице, арти?ери?а, инжи?ерске ?единице, АБХО ?единице, ПВО итд.[53]
Ваздухопловство и противваздушна одбрана
Ваздухопловство ВРС добило ?е аеронаутику из ?угословенске народне арми?е, након ?еног напушта?а Босне и Херцеговине, и активно су ?е користили током рата. Основу РВ ВРС чиниле су ?единице, ко?е су током ?ета 1991. евакуисане са аеродрома Церк?е у Словени?и и Плесо и Лучко у Хрватско?. Разм?ештени су у Ба?у Луку и Биха? и посли?е реформе ?НА почетком 1992. став?ени под команду 5. оперативне групе ВиПВО. Према одлуци ?угословенског руководства о повлаче?у снага ?НА из Босне и Херцеговине, особ?е 5. оперативне групе отпуштено ?е из ?НА и затим су многи борци ушли у састав ВиПВО ВРС.[54]
Од ?НА ВРС ?е добила 22 ?-21 ?астреба, 12 ?-22 орлова, 27 хеликоптера Газела, 14 Ми-8, као и системе ПВО. Званично, ВиПВО ВРС основано ?е 27. ма?а 1992. године. На ова? дан, они спроводе 16 летова, напада?у хрватске позици?е у Посавини. Посли?е повлаче?а савезних трупа из Босне и Херцеговине, ВРС почи?е да оснива нове погоне у ави?аци?и. Главни штаб ?е 16. ?уна 1992. дефинисао организациону структуру за ВиПВО. Структура ?е била с?еде?а:[55]
- Штаб,
- 92. м?ешовита ави?аци?ска бригада,
- 155. ракетна бригада ПВО,
- 51. бата?он ваздушног надзора и упозоре?а,
- 474. ваздухопловна база.
Борбене ?единице су биле см?ештена на аеродрому Махов?ани код Ба?е Луке. Командант Ваздухопловства био ?е генерал Живомир Нинкови?. Током борби погинуло ?е 89 во?ника и стар?ешина ВиПВО.[56] Ваздухопловство — као и комплетна оружана снага Српске — распуштено и придружено ?е 206. Бригади ваздушних снага и противваздушне одбране ОС БиХ.[57]
Параво?не и доброво?ачке формаци?е
Током Рата у Босни и Херцеговини, посебно на почетку сукоба, велику улогу у оружаним снагама босанскохерцеговачких Срба одиграле су доброво?ачке и параво?не формаци?е.
Током рата од 1992. до 1995, Срби су добили подршку од словенских и православних доброво?аца из неколико зема?а, ук?учу?у?и Руси?у.[58] Грчки доброво?ци из Грчке доброво?ачке гарде, истакли су се у заузима?у Сребренице. Када ?е град заузет, над ?им ?е подигнута грчка застава.[59] Према неким западним истраживачима, на српско? страни се борило 4.000[58] доброво?аца из Руси?е, Укра?ине, Грчке, Румуни?е, Бугарске итд.
У септембру 1992. у Треби?у у источно? Херцеговини настао ?е први одред руских доброво?аца у Босни и Херцеговини, ко?и ?е бро?ао 10 бораца.[60] На челу одреда се налазио бивши маринац Валери? Власенко.[58] Он се борио против босанскохерцеговачких Хрвата и ?единица регуларне Хрватске во?ске од септембра до децембра 1992.[61] ?езгро одреда чинили су доброво?ци из Санкт Петербурга. Одред ?е д?еловао у саставу српско-руске ?единице. На кра?у 1992. први руски доброво?ачки одред престао ?е да посто?и.[61]

Други руски доброво?ачки одред ?е због монархистичких ув?ере?а неколико припадника добио надимак ?Царски вукови”, а основан ?е 1. новембра 1992. у Вишеграду. Командант одреда био ?е двадесетседмогодиш?и Александар Мухарев, познат као Ас, ко?и се на про?е?е и ?ето 1992. борио у Прид?естров?у.[58] Зам?еник команданта био ?е Игор Гиркин. На?ве?и дио ?Царских вукова” 28. ?ануара 1992. се преселио у Прибо?, носе?и са собом и заставу одреда. У Прибо?у ?е одред водио усп?ешне борбе око два м?есеца. Затим, 27. марта, ?Царски вукови” се прем?ешта?у у западно предгра?е Сара?ева, у Или?у. У августу 1993. Други руски доброво?ачки одред ?е престао да посто?и, а ?егова застава ?е предата Храму Свете Тро?ице у Београду.[61]
У ?есен 1993. створен ?е Тре?и руски доброво?ачки одред, састав?ен од ветерана и новопридошлих доброво?аца.[61] На челу одреда се налазио бивши заставник маринац и ветеран борби у Абхази?и, тридесетдеветогодиш?и Александар Шкрабов. Тре?и руски доброво?ачки одред налазио се на ?угоисточном предгра?у Сара?ева, као дио Новосара?евског четничког одреда, ко?им ?е командовао во?вода Славко Алекси?.[61]
У ?есен 1994, знача?ан дио руских доброво?аца се придружио 4. изви?ачко-десантном одреду Сара?евско-романи?ског корпуса, познати?ем као ?Бели вукови”. У саставу одреда доброво?ци су учествовали у великом бро?у операци?а у Сара?еву и ?егово? околини. Према списковима, ?Бели вукови” су имали до 80 припадника. Командант им ?е био Ср?ан Кнежеви?. Након потписива?а Де?тонског споразума и оконча?а рата, многи доброво?ци су се вратили у Руси?у.[61]
Влада Републике Српске ?е 2013. одлучила да постхумно одлику?е орденом Милоша Обили?а 29 доброво?аца са простора бившег Сов?етског Савеза.[62]
Командова?е
Командова?е у ВРС се заснивало на ?единственом командова?у у погледу употребе снага и средстава, ?едностар?ешинства и обавезе извршава?а одлука, запови?ести и наре?е?а претпостав?еног стар?ешине.
Врховни командант ВРС био ?е предс?едник Републике Српске и он ?е командовао у складу са Уставом и законом. Командант Главног штаба ?е остваривао командова?е ВРС у складу са овлаш?е?има ко?а на ?ега пренесе предс?едник Републике у складу са законом. Команданти ?единица и установа ВРС командова?е су вршили у складу са законом и актима претпостав?ених стар?ешина.
Врховни команданти
Током посто?а?а Во?ске Републике Српске од 12. ма?а 1992. до 1. ?ануара 2006, на позици?и врховног команданта сми?енило се пет предс?едника Републике Српске.[63]
Ред | Предс?едник Републике Српске | Животни ви?ек | Мандат Избори |
Странка | Напомена | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
Радован Кара?и?![]() |
1945. | 7. април 1992 | — 19. ?ул 1996.Српска демократска странка | ||
2. | Би?ана Плавши?![]() |
1930. | 19. ?ул 1996 1996. |
— 4. новембар 1998.Српска демократска странка (до августа 1997) Српски народни савез РС |
|||
3. | ![]() |
Никола Поплашен![]() |
1951. | 4. новембар 1998 1998. |
— 6. март 1999.Српска радикална странка РС | Сми?е?ен одлуком Високог представника у БиХ, Карлоса Вестендорпа. | |
4. | ![]() |
Мирко Шарови?![]() |
1956. | 15. март 1999 2000. |
— 28. новембар 2002.Српска демократска странка | ||
5. | ![]() |
Драган Чави?![]() |
1958. | 28. новембар 2002 2002. |
— 9. новембар 2006.Српска демократска странка |
Начелници Главног штаба и Генералштаба
На позици?и начелника Главног штаба и касни?е Генералштаба током посто?а?а Во?ске Републике Српске сми?енило се шест генерала[64]. Након см?ене генерала Новака ?уки?а, дужност Начелника генералштаба преузео ?е пуковник Драган Вукови?.
Ред | Слика | Име | Чин | Период службова?а | Напомена |
---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
Ратко Млади? | генерал-пуковник | 1992 | —1996.први начелник |
2. | ![]() |
Перо Чоли? | генерал-ма?ор | 1996 | —1998.|
3. | ![]() |
Момир Тали? | генерал-пуковник | 1998 | —1999.|
4. | ![]() |
Новица Сими? | генерал-пуковник | 1999 | —2002.|
5. | ![]() |
Цв?етко Сави? | генерал-потпуковник | 2003 | —2004.|
6. | ![]() |
Новак ?уки? | генерал-ма?ор | 2004 | —2005.пос?ед?и начелник |
Чинови и униформа
Према одлуци о формира?у Во?ске од 12. ма?а 1992, Во?ска Српске Републике Босне и Херцеговине носи чинове и униформе ?угословенске народне арми?е и Територи?алне одбране. Основу на капама чини српска застава, а на ли?ево? надлактици се налази српска застава на кружно? подлози и са ?ириличким натписом ?ВО?СКА СРПСКЕ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ”.[3]
Први Закон о Во?сци од 1. ?уна 1992. одре?у?е с?еде?е чинове у Во?сци Српске Републике БиХ:[65]
- за во?нике и питомце сред?их во?них школа: разводник, десетар и мла?и водник; за питомце школа за резервне официре: разводник, десетар, мла?и водник и водник; за питомце школа за активне официре: водник, стари?и водник и заставник;
- за подофицире: водник прве класе, стари?и водник, стари?и водник прве класе, заставник и заставник прве класе;
- за официре:
|
|
Према пос?ед?ем Закону о Во?сци из 2004, Во?ска Републике Српске има с?еде?е чинове:[66]
- за во?нике: разводник, десетар и мла?и водник;
- за питомце школа за резервне официре: разводник, десетар, мла?и водник и водник;
- за питомце сред?их во?них школа: разводник, десетар и мла?и водник;
- за питомце во?них академи?а: водник, водник прве класе и стари?и водник;
- за подофицире: водник, водник прве класе, стари?и водник, стари?и водник прве класе, заставник и заставник прве класе;
- за официре:
|
|
Наоружа?е
Во?ска Републике Српске ?е пос?едовала велике залихе оруж?а. Велики дио ?е насли?едила од ?НА, када ?е она напустила Босну и Херцеговину. Наоружа?е ВРС чинили су тенкови Т-34-85 и Т-55, а пос?едовали су и савремене тенкове ?угословенске производ?е M-84. Борбена возила БТР и БМР била су представ?ена ?угословенским М80, М-60 и БОВ-ВП, а тако?е и сов?етским БТР-50 и БРДМ-2.[24]
-
М-84
-
Т-55
-
БМП М-80
-
Т-34-85
-
M18 и M36
ВРС ?е на располага?у имала мо?ну арти?ери?у. Били су наоружани вишеци?евним бацачем ракета М-63 Пламен, М-77 Ога? и далекометним М-87 Оркан. По?ска арти?ери?а ?е била представ?ена 155-мм хаубицом М-1, 152-мм хаубицом Нора и Д-20, 130-мм топом М-46, сов?етском хаубицом Д-30, у ?угослави?и произведеном и лиценцираном хаубицом Д-30?, брдском хаубицом М-56 и сов?етским топовима ЗИС. Ме?у противтенковским наоружа?ем налази се сов?етски 100-мм топ Т-12, а тако?е и ?угословенски бестрза?ни топ БсТ-82. Во?ска Републике Српске користила ?е самоходне хаубице 2С1 Гвоздика.[24]
-
M-77 Ога?
-
ЗИС-3
-
Топ М46
-
Топови М46
-
Хаубица Д-30?
Ваздухопловство и противваздушна одбрана Во?ске Републике Српске користили су наоружа?е насли?е?ено од ?НА. Од ?НА, ВиПВО ВРС ?е добила авионе ?-21 ?астреб, ?-22 орао, хеликоптере Газела и Ми-8. ВРС ?е од противавионских топова имала М53/59 Прага, БОВ-3 и M55 звани ?Троци?евац”. Од преносивих ПВО система ВРС ?е пос?едовала системе Игла и Стрела-2.[24]
-
ЗСУ М53/59 Прага
-
ЗУ М55
-
ЗСУ-57-2
Во?на заклетва

Текст во?не заклетве Во?ске Републике Српске према Закону о во?сци из 1992. године:[65]
?а [име и презиме] закли?ем се чаш?у и животом да ?у бранити сувереност, територи?у, независност и уставни поредак сво?е ота?бине и в?ерно служити интересима ?ених народа. Тако ми бог помогао.
Текст во?не заклетве према Закону о во?сци из 1996. године:[67]
?а [име и презиме] закли?ем се чаш?у и животом да ?у бранити територи?ални интегритет и Уставни поредак сво?е ота?бине Републике Српске и верно служити интересима ?еног народа. Тако ми Бог помогао.
Пос?ед?а генераци?а во?ника заклетву ВРС ?е положила 2004,[66] а текст заклетве 2005. према Закону о одбрани Босне и Херцеговине ?е гласио:[4]
Свечано се закли?ем да ?у бранити суверенитет, територи?ални интегритет, уставни поредак и политичку независност Босне и Херцеговине и одговорно и сав?есно извршавати све дужности потребне за ?ену одбрану.
Види ?ош
Референце
- ^ Пандуреви? 2012, стр. 223.
- ^ ?Peri?i? (IT-04-81)”. icty.org. 17. 6. 2010. Приступ?ено 25. 12. 2017.
- ^ а б в Одлука о формира?у Во?ске Српске Републике Босне и Херцеговине (на ?езику: српски). Ба?а Лука: Службени гласник. 1992 — преко Викизворника.
- ^ а б в Закон о одбрани Босне и Херцеговине (PDF). 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 03. 2018. г. Приступ?ено 26. 5. 2017.
- ^ ?Оби?ежен Видовдан, крсна слава Во?ске Републике Српске (ФОТО/ВИДЕО)”. РТРС. 26. 8. 2016. Приступ?ено 27. 5. 2017.
- ^ ?Свечано оби?ежен 12. ма? – Дан Во?ске Републике Српске и 3. п?ешади?ског (Република Српска) пука”. os.mod.gov.ba. 15. 5. 2017. Приступ?ено 29. 5. 2017.
- ^ Становништво према национално? припадности и површини насе?а, Босна и Херцеговина (PDF). Савезни завод за статистику СФР?. 1991. Приступ?ено 29. 5. 2017.
- ^ Никифоров 2011, стр. 805.
- ^ Тафро-Сефи?, Ле?ла; Филипови?, Омар, ур. (2011). Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине. Сара?ево: Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине. стр. 71. ISBN 978-9958-516-03-0. Приступ?ено 29. 5. 2017.
- ^ Trbovich 2008, стр. 221; Cook 2001, стр. 140.
- ^ Trbovich 2008, стр. 220—224.
- ^ Trbovich 2008, стр. 221.
- ^ United States Congress Commission on Security and Cooperation in Europe (12. 3. 1992). ?Results”. The Referendum on Independence in Bosnia-Hercegovina: February 29-March 1, 1992 (на ?езику: енглески). Washington DC: The Commission. стр. 23. Приступ?ено 12. 5. 2024. ?Of the approximately 3.15 million eligible votes in Bosnia-Hercegovina, 1,997,644 participated in the referendum. Representing 63.4 precent of the total eligible voting population, this meant that the referendum passed the first criteria thadt a majority of voters had to participate for the result to be valid. The ballot results broke down as follows:
- Total Ballots 1,997,644
- Invalid Ballots 5,465
- Valid Ballots 1,992,179
- Voting "For" 1,986,202 (99.7 percent)
- Voting "Against" 5,977 (0.3 percent)
|quote=
на позици?и 354 (помо?) - ^ Анти? & Кецманови? 2016, стр. 432.
- ^ а б в г д ? е ж з и ? к л ? Ионов, Александр Алексеевич. ?Очерки военной истории конфликта в Югославии (1991—1995)”. artofwar.ru. Приступ?ено 27. 5. 2017.
- ^ Balkan Battlegrounds 2003, стр. 128.
- ^ ?Predmet Milosevic (IT-02-54) — Izjava na osnovu pravila 89 (F) — Borisav Jovic”. www.icty.org. Приступ?ено 25. 5. 2017.
- ^ Balkan Battlegrounds 2003, стр. 129.
- ^ Balkan Battlegrounds 2003, стр. 130; Nation 2003, стр. 157.
- ^ Balkan Battlegrounds 2003, стр. 130.
- ^ а б Никифоров 2011, стр. 810.
- ^ Сави? 2012, стр. 50—51.
- ^ Dimitrijevi? 2010, стр. 298.
- ^ а б в г д ? е Popovi?, Gostimir (17. 4. 2009). ?Vojska Republike Srpske i priklju?enija”. Nedeljnik Vreme. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступ?ено 28. 5. 2017.
- ^ Nation 2003, стр. 157.
- ^ Гуськова 2001, стр. 283.
- ^ ?Одбранили смо Српску”. www.novosti.rs. 12. 5. 2010. Приступ?ено 6. 6. 2018.
- ^ а б Dimitrijevi? 2010, стр. 303.
- ^ Панин, М. (27. 12. 2005). ?БиГ: одна страна — одна армия”. srpska.ru (на ?езику: руски). Приступ?ено 28. 5. 2017.
- ^ Сави?еви?, Ва?а (29. 12. 2013). ?Укида?е во?ске Републике Српске и придружива?е НАТО: Глас Руси?е”. serbian.ruvr.ru (на ?езику: српски). Глас Руси?е. Архивирано из оригинала 01. 01. 2014. г. Приступ?ено 23. 2. 2019.
- ^ ?(IT-09-92) RATKO MLADI?” (PDF). Приступ?ено 9. 11. 2017.
- ^ ?(IT-95-5/18) RADOVAN KARAD?I?” (PDF). Приступ?ено 9. 11. 2017.
- ^ ?(IT-98-29) STANISLAV GALI?” (PDF). Приступ?ено 9. 11. 2017.
- ^ ?"SARAJEVO" (IT-98-29/1) DRAGOMIR MILO?EVI?” (PDF). Приступ?ено 9. 11. 2017.
- ^ ?(IT-05-88/2) ZDRAVKO TOLIMIR” (PDF). Приступ?ено 9. 11. 2017.
- ^ ?(IT-98-33) RADISLAV KRSTI?” (PDF). Приступ?ено 9. 11. 2017.
- ^ ?“SREBRENICA” (IT-05-88) POPOVI? i drugi” (PDF). Приступ?ено 9. 11. 2017.
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 14.
- ^ ?Army of Republic of Srpska — 1993”. vojska.net. Архивирано из оригинала 06. 12. 2015. г. Приступ?ено 27. 5. 2017.
- ^ а б в г д Dimitrijevi? 2010, стр. 299.
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 12; Булатович 2013, стр. 174; Боро?еви? & Иви? 2014, стр. 85 harv грешка: више ци?ева (2×): CITEREFБоро?еви?Иви?2014 (help).
- ^ ?Годиш?ица формира?а 1. Кра?ишког корпуса ВРС (ВИДЕО)”. РТРС. 1. 6. 2015. Приступ?ено 27. 5. 2017.
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 12.
- ^ Боро?еви? & Иви? 2014, стр. 101. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFБоро?еви?Иви?2014 (help)
- ^ а б Булатович 2013, стр. 174.
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 12; Боро?еви? & Иви? 2014, стр. 115 harv грешка: више ци?ева (2×): CITEREFБоро?еви?Иви?2014 (help).
- ^ Булатович, стр. 174 ; Боро?еви? & Иви? 2014, стр. 131 harv грешка: више ци?ева (2×): CITEREFБоро?еви?Иви?2014 (help).
- ^ а б Булатович 2013, стр. 175.
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 12; Боро?еви? & Иви? 2014, стр. 144 harv грешка: више ци?ева (2×): CITEREFБоро?еви?Иви?2014 (help).
- ^ Пандуреви? 2015, стр. 169.
- ^ Боро?еви? & Иви? 2014, стр. 57. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFБоро?еви?Иви?2014 (help)
- ^ Боро?еви? & Иви? 2014, стр. 62. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFБоро?еви?Иви?2014 (help)
- ^ Боро?еви? & Иви? 2014, стр. 63. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFБоро?еви?Иви?2014 (help)
- ^ Боро?еви?, Иви? & Убови? 2016, стр. 93.
- ^ Боро?еви?, Иви? & Убови? 2016, стр. 94.
- ^ Боро?еви?, Иви? & Убови? 2016, стр. 160.
- ^ ?Рисови са Врбаса”. Приступ?ено 3. 1. 2015.
- ^ а б в г Thomas & Mikulan 2006, стр. 13.
- ^ Smith, Helena (4. 1. 2003). ?Greece faces shame of role in Serb massacre”. The Guardian (на ?езику: енглески). Приступ?ено 27. 5. 2017.
- ^ Думнов, Лев (21. 8. 2004). ?Большая помощь маленьких отрядов”. srpska.ru (на ?езику: руски). Приступ?ено 28. 5. 2017.
- ^ а б в г д ? Райкович, Драган (19. 8. 2004). ?Кто они:”. srpska.ru (на ?езику: руски). Приступ?ено 28. 5. 2017.
- ^ ?Республика Сербская посмертно наградит русских добровольцев”. srpska.ru (на ?езику: руски). 3. 10. 2013. Приступ?ено 28. 5. 2017.
- ^ ?Bosnia and Hercegovina — Republika Srpska”. www.worldstatesmen.org. Приступ?ено 6. 7. 2017.
- ^ Блажанови? 2005, стр. 304.
- ^ а б ?Закон о Во?сци”. Бро? 7. Сара?ево: Службени гласник Републике Српске. 1992.
- ^ а б ?Закон о Во?сци”. Бро? 33. Ба?а Лука: Службени гласник Републике Српске. 2004.
- ^ ?Закон о Во?сци”. Бро? 31. Српско Сара?ево: Службени гласник Републике Српске. 1996.
Литература
- Nation, R. Craig (2003). War in the Balkans, 1991—2002. Carlisle, Pa.: U.S. Army War College, Strategic Studies Institute. стр. 157. ISBN 978-1-58487-134-7.
- Анти?, Чедомир; Кецманови?, Ненад (2016). Истори?а Републике Српске. стр. 432.
- Cook, Bernard A., ур. (2001). Europe since 1945 : an encyclopedia (I изд.). New York: Garland Pub. стр. 140. ISBN 978-0-8153-4057-7.
- Balkan battlegrounds: A military history of the Yugoslav conflict, 1990—1995. Washington, DC: Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. ISBN 978-0-16-066472-4.
- Блажанови?, ?ово (2005). Генерали Во?ске Републике Српске. Ба?а Лука: Борачка организаци?а Републике Српске. ISBN 978-99938-614-2-3.
- Боро?еви?, Данко; Иви?, Драги (2014). Во?ска Републике Српске: 12. ма? 1992 — 31. децембар 2005. Рума: Штампа. ISBN 978-86-918217-0-8.
- Боро?еви?, Данко; Иви?, Драги; Убови?, Же?ко (2016). Ваздухопловне снаге бивших република СФР? 1992—2015. Рума: Штампа. ISBN 978-86-86031-23-5.
- Булатович, Лиляна (2013). Сербский генерал Младич. Судьба защитника Отечества. Москва: ИППК ?ИХТИОС?.
- Dimitrijevi?, Bojan B. (2010). Modernizacija i intervencija jugoslovenske oklopne jedinice, 1945—2006 (1. изд.). Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-138-4.
- Никифоров, К. В., ур. (2011). Югославия в XX веке: очерки политической истории. Москва: Индрик. ISBN 978-5-91674-121-6.
- Thomas, Nigel; Mikulan, Krunoslav (2006). The Yugoslav Wars (2). Bosnia, Kosovo and Macedonia 1992—2001. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-964-6. Приступ?ено 9. 11. 2017.
- Trbovich, Ana S. (2008). A legal geography of Yugoslavia's disintegration. Oxford: Oxford Univ Press. ISBN 978-0-19-533343-5.
- Пандуреви?, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини :од деклараци?е до конституци?е: политичко, одбрамбено и во?но организова?е српског народа у Босни и Херцеговини 1991—1995. Београд: ИГАМ. ISBN 978-86-83927-69-2.
- Пандуреви?, Винко (2015). Рат у Босни и Херцеговини и ствара?е Во?ске Републике Српске: во?на, политиколошка и социолошка анализа. Београд: ИГАМ. ISBN 978-86-83927-71-5.
- Гуськова, Е.Ю. (2001). История югославского кризиса (1990—2000). Москва: Русское право / Русский национальный фонд. ISBN 978-5-94191-003-8.
- Сави?, Цв?етко (2012). Ратни злочини над Србима општине Високо : (1992—1995). Св?едоци говоре. Ба?а Лука. ISBN 978-99955-622-5-0.
Додатна литература
- српски
- Боро?еви?, Данко; Иви?, Драги (2014). Орлови са Врбаса. Рума: Штампа. ISBN 978-86-86031-14-3.
- Лисица, Славко (1995). Командант по потреби. Бездан: МИГП Во?водина.
- Milutinovi?, Milovan (2010). Rat je po?eo rije?ima : Bosna i Hercegovina devedesetih ; nau?na monografija o propagandnom ratu tokom sukoba u BiH devedesetih godina dvadesetog vijeka. Banja Luka: Nezavisni Univ. ISBN 978-92025-08-07-6.
- Radinovi?, Radovan (2004). La?i o sarajevskom rati?tu (1. изд.). Beograd: Izdava? Svet knjige. ISBN 978-86-7396-076-0.
- руски
- Поликарпов, М. А. (1999). Русская сотня. Наши в Сербии. Мосвка: Эксмо. ISBN 978-5-04-003353-9.
Спо?аш?е везе
- ?БОРС — Борачка организаци?а Републике Српске”. БОРС. Приступ?ено 12. 6. 2017.
- ?Српски грбови — Во?ни грбови”. alas.matf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 04. 05. 2017. г. Приступ?ено 12. 6. 2017.
- ?Доброво?ци”. srpska.ru. 25. 4. 2006. Приступ?ено 12. 6. 2017.
- Заклетва (документарни филм о Во?сци Републике Српске, на ?ут?убу). РТРС. 2012. Приступ?ено 12. 6. 2017.
- ?Одбранили смо Српску”. www.novosti.rs. 12. 5. 2010. Приступ?ено 6. 6. 2018.
- ?Чинови у ВРС у периоду 1992—1997”. pitomci9398.blogspot.com. Архивирано из оригинала 24. 02. 2019. г. Приступ?ено 23. 2. 2019.