林俊杰成金曲歌王 彭佳慧封后张惠妹颗粒无收
Де?тонски мировни споразум Dayton Peace agreement | |
---|---|
Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina | |
![]() Потписива?е потпуног и формалног споразума у Паризу, након претходног договора у Де?тону. С лева на десно, сто?е: Фелипе Гонзалез, Бил Клинтон, Жак Ширак, Хелмут Кол, ?он Ме??ор, Виктор Черномирдин. Седе: Слободан Милошеви?, Фра?о Ту?ман, Али?а Изетбегови? | |
Тип | Мировни споразум |
Изра?ен | 10. август 1995. |
Потписан | 14. децембар 1995. |
Ефекти |
|
Преговарачи | |
Потписници | |
?езици | Енглески |
![]() |
Ова? чланак ?е дио сери?е о политичком систему Босне и Херцеговине |
Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познати?и као Де?тонски мировни споразум а колокви?ално као Де?тон, ?есте споразум ко?им ?е прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992–1995). По овом споразуму, БиХ бива поде?ена на два дела: Федераци?у Босне и Херцеговине (51% територи?е некадаш?е СР БиХ) и Републику Српску (49% територи?е некадаш?е СР БиХ).[2]. Споразум ?е договорен у ваздухопловно? бази Ра?т-Патерсон код Де?тона, у америчко? држави Оха?о, а потписан ?е у Паризу у Француско?.
Конференци?а ?е тра?ала од 1. до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били тадаш?и председник Републике Срби?е Слободан Милошеви?, председник Председништва Републике Босне и Херцеговине Али?а Изетбегови?, председник Републике Хрватске Фра?о Ту?ман, представници САД Ворен М. Кристофер (државни секретар САД од 1993. до ?ануара 1997), преговарач Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум ?е званично потписан у Паризу 14. децембра.[3][4]
Савезна скупштина СР? ?е споразум ратификовала 21. новембра 2002. године.[5]
Преговори и потписива?е мира
[уреди | уреди извор]После НАТО бомбардова?а Републике Српске, а пре преговора у Де?тону, Срби из Републике Српске морали су пристати да буду у за?едничко? делегаци?и са Савезном Републиком ?угослави?ом. У то? делегаци?и нису могли бити председник Радован Кара?и? и генерал Ратко Млади?, а во?а за?едничке делегаци?е био ?е Слободан Милошеви?, ко?и ?е у случа?у неслага?а, био овлаштен да донесе главне одлуке (тзв. ?златни глас”).[6] Тако ?е делегаци?а СР? овлаштена да представ?а РС. Радован Кара?и? покушао ?е да тражи из?аш?ава?е Народне скупштине, али ?е одустао после захтева патри?арха српског Павла (патри?арх од децембра 1990. до новембра 2009) да се споразум потпише без одлага?а. Договорено ?е да преговоре воде Ричард Холбрук и Карл Билт, а да три делегаци?е предводе Милошеви?, Ту?ман и Изетбегови? и да 1. новембра 1995. почну преговори у во?но? бази Ра?т-Патерсон, у Де?тону (Оха?о, САД). Преговорима ?е руководио Ворен М. Кристофер (државни секретар САД од 1993. до ?ануара 1997), а главни посредник у преговорима био ?е ?егов помо?ник Ричард Ч. Холбрук. Преговори су тра?али од 1. до 21. новембра 1995. Са Милошеви?ем у српско? делегаци?и били су председник Републике Црне Горе Момир Булатови?, министар иностраних дела СР? Милан Милутинови?, председник Народне скупштине РС Момчило Кра?ишник, потпредседник РС Никола Ко?еви?, и министар иностраних дела РС Алекса Буха.[7]
Као полазиште у преговорима служили су принципи усаглашени на преговорима у Женеви 8. септембра 1995. и ?у?орку 26. септембра 1995. године, а из ?их ?е сачи?ен Општи оквирни споразум за мир у БиХ, а сво?е иници?але као знак пристанка на Споразум, уз договор да се он потпише у Паризу, ставили су Али?а Изетбегови? (за Републику БиХ), Слободан Милошеви? (за СР?, а као гаранти за РС), Фра?о Ту?ман (за Републику Хрватску) 21. новембра 1995.[2]
По пита?у државног уре?е?а БиХ, Милошеви? и Ту?ман су се слагали да средиш?е установе буду што слаби?е, насупрот же?и Изетбегови?а и бош?ачке делегаци?е за ?аком средиш?ом владом. Пре почетка споразумева?а у Де?тону прихва?ено ?е да Република Српска доби?е 49%, а Федераци?а БиХ да доби?е 51% територи?е бивше Соци?алистичке Републике БиХ, а у Де?тону ?е направ?ена карта разграниче?а. Према то? карти Републици Српско? вра?ени су Мрко?и? Град и Шипово.[8] Договорено ?е да се за подруч?е Брчког имену?е арбитражна комиси?а са три члана, а да она донесе пресуду у року од годину дана о ме?уентитетско? лини?и разграниче?а на том подруч?у.[8]
Републици Српско? прописано ?е да преда Грбавицу, Или?у, Ра?ловац, Или?аш, Вогош?у и Ха?и?е, т?. Сара?ево ?е препуштено Федераци?и Босне и Херцеговине.[9]
Као део Споразума написан ?е и Устав БиХ (Анекс 4), а према ?ему име државе ?е ?Босна и Херцеговина” и она ?е ??единствена држава”, али у ?о? посто?е ?два ентитета”, а то су Република Српска и Федераци?а Босне и Херцеговине.[10] Чланом 10 Општег оквирног споразума Савезна Република ?угослави?а и Република Босна и Херцеговина признале су ?една другу, као суверене, независне државе.[8]
Споразум ?е предвидео да се сукоб?ене во?ске ?после преноса овлаште?а” у року од 30 дана повуку ?приближно 2 километра” са обе стране од лини?е сукоба, ко?а ?е уцртана на картама ко?е су биле Додатак А за Анекс 1-А. У року од 120 дана ?после преноса овлаште?а” тешко наоружа?е и во?ска сукоб?ених страна морали су се пову?и у касарне ?или друге локаци?е, ко?е одреди командант ИФОР-а”.[11]
Анексом 10: ?Стране траже да се одреди Високи представник”, ко?и ?е: ?а) Надгледати спрово?е?е мирног реше?а”, а он ?е бити и ?Високи представник на терену ?е коначни ауторитет за тумаче?е овог споразума о цивилном спрово?е?у мирног реше?а”.[12]
Анексом 1-А, чланом 1, предви?ено ?е да СБ УН усво?и резолуци?у ко?ом позива државе чланице УН и регионалне организаци?е да учеству?у у ствара?у вишенационалних во?них снага ?ИФОР” (ко?е ?е надгледати, помагати и приморавати потписнике да спроведу Споразум), а посебно ?е наглашено да ?е НАТО бити главни организатор ИФОР-а.[13]
Коначни мировни уговор за БиХ три председника република насталих из бивше СФР? потписала су у ?елисе?ско? палати у Паризу 14. децембра 1995. Као сведоци уговор су потписали представници Контакт групе, т?. председник САД Бил Клинтон, канцелар Немачке Хелмут Кол, председник Француске Жак Ширак (ма? 1995 – ма? 2007), британски преми?ер ?он Ме??ор (новембар 1990 – ма? 1997), председник Владе Руске Федераци?е Виктор Степанович Черномирдин (децембар 1992 – март 1998) и представник Европске уни?е Фелипе Гонзалез.[14]
Делови споразума
[уреди | уреди извор]Ова? чланак ?е део сери?е о истори?и Босне и Херцеговине и Републике Српске |
Споразум се састо?и од следе?их докумената:
- Анекс 1-А — Споразум о во?ним аспектима мировног реше?а
- Анекс 1-Б — Споразум о регионално? стабилизаци?и
- Анекс 2 — Споразум о лини?и разграниче?а изме?у Ентитета и пита?има у вези с тим
- Анекс 3 — Споразум о изборима
- Анекс 4 — Устав
- Анекс 5 — Споразум о арбитражи
- Анекс 6 — Споразум о ?удским правима
- Анекс 7 — Споразум о избеглицама и расе?еним лицима
- Анекс 8 — Споразум о Комиси?и за чува?е националних споменика
- Анекс 9 — Споразум о ?авним предузе?има Босне и Херцеговине
- Анекс 10 — Споразум о цивилно? имплементаци?и
- Анекс 11 — Споразум о ме?ународним полици?ским снагама
Обележава?е
[уреди | уреди извор]У Републици Српско? се 21. новембар обележава као републички празник, Дан успоставе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.[15]
-
Потписива?е Де?тонског споразума
-
Де?тонске границе
-
Територи?алне промене
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Summary of the Dayton Peace Agreement on Bosnia-Herzegovina”. www1.umn.edu. 30. 11. 1995. Приступ?ено 10. 12. 2020.
- ^ а б Логос 2019, стр. 259-260.
- ^ Логос 2019, стр. 259-260, 264.
- ^ Шуши? 2003, стр. 497-498.
- ^ ?ZAKON O POTVR?IVANJU OP?TEG OKVIRNOG SPORAZUMA ZA MIR U BOSNI I HERCEGOVINI”. demo.paragraf.rs (на ?езику: српски). 21. 11. 2002. Приступ?ено 18. 2. 2020.
- ^ Логос 2019, стр. 258-259.
- ^ Логос 2019, стр. 259.
- ^ а б в Логос 2019, стр. 260.
- ^ Логос 2019, стр. 260-261. Момчило Кра?ишник се противио нарочито преда?и 6 општина у Сара?еву, али Милошеви? се ни?е освртао и на свечаности у име РС парафирао ?е Општи оквирни споразум за мир у БиХ.
- ^ Логос 2019, стр. 261.
- ^ Логос 2019, стр. 247.
- ^ Логос 2019, стр. 263-264.
- ^ Логос 2019, стр. 262.
- ^ Логос 2019, стр. 264.
- ^ Закон о празницима Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, бро? 43/07)
Литература
[уреди | уреди извор]- Андри?, Александар (2015). Истори?а Срба од 1918. до 2012. Београд. ISBN 978-86-6289-051-1. Архивирано из оригинала 17. 6. 2016. г. Приступ?ено 19. 5. 2016.
- Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe.
- Crnobrnja, Mihailo (1996). The Yugoslav Drama. McGill-Quenn's University Press. ISBN 978-0-7735-1429-4.
- Шуши?, Славо?уб Б. (2003). Од Бриона до Де?тона : хронологи?а кризе на простору ?угослави?е : 1990-1995. Београд: Во?ноиздавачки завод. ISBN 978-86-335-0130-9.
- Логос, Александар А. (2019). Истори?а Срба 1, Допуна 4; Истори?а Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступ?ено 06. 03. 2020.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Де?тонски мировни споразум (?език: српски)
- U.S. State Department: U.S. State Department policy in the Balkans (?език: енглески)
- The General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina (?език: енглески)
- Послед?и лет из Де?тона (?Вечер?е новости”, фе?тон, ?ануар 2018) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (4. фебруар 2018)
- Истори?а Републике Српске
- Политика у 1995.
- Република Српска у 1995.
- Хрватска у 1995.
- СР ?угослави?а у 1995.
- С?еди?ене Америчке Државе у 1995.
- Француска у 1995.
- Спо?ни односи ?угослави?е
- Односи Срби?е и Босне и Херцеговине
- Односи Срби?е и Хрватске
- Односи Срби?е и С?еди?ених Америчких Држава
- Односи Срби?е и Француске
- Односи Босне и Херцеговине и Хрватске
- Мировни планови у БиХ
- ?угословенски споразуми
- Хрватски споразуми
- Босанскохерцеговачки споразуми
- Оха?о
- Истори?а Париза
- Слободан Милошеви?
- Соци?алистичка парти?а Срби?е